Viktor Lazić, veliki avanturista kojem su putovanja najveća strast, postao je poznat kada je obišao svet "ladom". Advokat po profesiji, a pisac u duši, doživeo je neverovatne stvari i ne prestaje sa istraživanjem planete. Čini se da mu je cilj da kroči na tlo baš svake zemlje!
A iskustvo iz 2016. godine je mislio da neće preživeti zbog plemena koje je htelo da ga oženi devojkom iz njihovog naroda!
Na put nikad nije krenuo sa punim budžetom, a tamo gde otputuje uvek je pronalazio neki posao kako bi zaradio novac za ostatak puta. Kada je diplomirao na Pravnom fakultetu porodica mu je kupila ladu sa kojom je i obišao dosta zemalja.
- Obišao sam više od 80 zemalja, a putujem od ranih tinejdžerskih godina. Nisam siguran kako se ta želja pojavila u meni - čini mi se da je deo mog karaktera, da sam sa time rođen. Putujem lako i prirodno, što nije slučaj sa svima, posebno u nekim težim predelima. Situacija bombardovanja i zaista teškog putovanja sa našim pasošem, posebno ranije, mada ni sada nije sjajno, svakako su u meni probudili inat da pokažem da je moguće obići svet sa srpskim pasošem – rekao je Viktor za "Srbija Danas".
Najduže putovanje na kome je bio trajalo je 421 dan, a putovao je “ladom nivom“ do Vladivostoka pa dalje preko Filipina, Indonezije, Kambodže i Istočnog Timora na Australiju. Na tom putovanju proveo je 65 noći u krevetu, u “ladi“ 308, a ostalo na otvorenom.
Ono što je interesantno, je to da Viktor uvek na svoja putovanja nosio lutku Milevu. Pošto uvek ide sam, kaže da mu je bezbednije kad ih je dvoje u kolima. Namešta je u toku noći tako da se vidi prvo njena glava, pa kad bi ih neko napao, napao bi prvo nju.
Na putovanju u Indoneziju Viktoru su se dogodile zaista dve čudesne stvari. Naime, umalo ga nisu oženili u jednom plemenu i upoznao je prave pirate.
- Obe stvari su se dogodile na magičnoj Sumatri: od nesuđene neveste pobegao sam jedva, bežeći preko padina aktivnih vulkana i menjajući više prevoznih sredstava. Nisam ja planirao ženidbu, daleko od toga: prostu izjavu da mi se devojka dopada i malo koketiranja meštani su shvatili kao pristanak na ženidbu i brzo mi već za sutradan priredili veselje. Ja isprva nisam ni shvatio da se radi o mom venčanju, priseća se Viktor.
Od nesuđenog venčanja glavom bez obzira sa tog mesta bežao je više od 18 sati.
- Ujutru kad sam se probudio počela je ceremonija i ja sam se obradovao da ću imati prilike da vidim njihove tradicionalne nošnje i običaje. Kada sam pitao šta rade, rekli su da je u pitanju venčanje, a kada sam pitao čije u čudu su me pogledali i pokazali da je moje. Bežao sam više od 18 sati. U toj bežaniji teško sam se razboleo, da sam čak u trenucima pomišljao da živ neću doći do kuće... Zalutao sam u sledeće pleme, u kome vlada matrijarhat - dakle žene su čak jedine sa pravom vlasništva! Muškarci čak ni svoju odeću ne poseduju. Tamo me je lečio lokalni vrač, i tvrdio je da je prethodno pleme na mene bacilo magiju - opisuje Viktor za sd.rs.
Bio i kod Pirata
Za pirate koje je upoznao na Sumatri kaže da nisu ni približno onakvim kakvi su prikazani u filmovima. Opisao nam je, takođe, kako je upoznao brata jednog pirata i završio u njihovom skrovištu.
- Što se tiče pirata, to je tek zasebna priča... U nekim predelima sveta piraterija je zanimanje, kao kovač ili obućar... Umesto da odlaze u kupovinu, oni odu da opljačkaju brod... Slučaj je hteo da se sprijateljim prvo sa bratom pravog pirata, a onda me je on odveo u njihovo skrovište u gustom rastinju priobalja Malaka moreuza - priča nam Viktor.
Na pitanje da li su pirati onakvi kave ih čitamo u bajkama ili gledamo na filmovima Viktor kaže:
- To su obični ljudi, kao vi i ja, nastavnici, često kućevni ljudi i domaćini koji na taj način dopunjuju svoje skromne budžete i izdržavaju povelike porodice. Vrlo su moderni. U skrovištu su mi pokazali kako pripremaju napade - nije to ništa ekstremno, mali čamci koji lako prolaze neopaženi, zgodne merdevine od bambusa i brzo vađenje pištolja ili češće kalašnjikova. Ipak, od modernizacije rekao bih da su viski i gazirana pića posebno zastupljeni u džunglama u kojima se pirati kriju. S tim što oni kod kojih sam ja bio retko kidnapuju ljude, već uglavnom pljačkaju namirnice i novac kako bi imali za džeparac, žene i ljubavnice – objašnjava Viktor.
