Plemenu se pripisuje status primitivnog plemena koje se nalazi u amazonskoj prašumi.
U ovom plemenu, žene preuzimaju glavnu ulogu i imaju kontrolu nad svim aspektima, uključujući muškarce. Oni često menjaju muškarce u određenim vremenskim intervalima i nemaju koncept braka kakav poznajemo. Od 7 preostalih muškaraca u plemenu, uključeni su stariji čovek i trinaestogodišnji dečko. Svi ostali su deca. Muškarci sa većim zadnjicama i stomacima se tretiraju kao posebni i najtraženiji su, jer se veruje da imaju bolje gene i efikasniju sposobnost reprodukcije.
Ova situacija baca svetlo na jedinstvene običaje i vrednosti ovog plemena, koji se očigledno razlikuju od onoga što poznajemo u većini savremenih društava. Takođe naglašava važnost raznolikosti kultura i običaja širom sveta i kako se oni oblikuju pod uticajem prirode i okoline u kojoj žive.
Ovo plemensko društvo broji samo sedam muškaraca, ali čak 3000 žena, a njihova jedinstvena dinamika života izaziva znatiželju i šokira mnoge.
Najfascinantnija karakteristika ovog plemena jeste ravnoteža između polova, koja se dramatično razlikuje od onoga što poznajemo u većini savremenih društava. S obzirom na to da je broj muškaraca među njima tako nizak, njihova uloga je svedena na vrlo osnovnu svrhu - reprodukciju. U tom kontekstu, muškarci su tretirani gotovo kao bespomoćne bebe, lišeni drugih društvenih i praktičnih odgovornosti.
Da bi održale muškarce zdravim i aktivnim, žene iz plemena im daju da jedu bele crve, što je neobičan aspekt njihove ishrane. Veruje se da ovaj oblik ishrane doprinosi muškom zdravlju i pomaže im u ispunjenju njihove ključne reproduktivne uloge u zajednici.
Još jedan čudan aspekt njihovih običaja je način na koji su razdvojeni roditeljski i partnerski odnosi. U ovom plemenu, deca su jednoznačno "vlasništvo" žena, dok muškarci nemaju nikakvu ulogu u njihovom odgoju. Kako bi označile svoju ljubav prema muškarcu i njihovo svakodnevno vlasništvo nad njim, žene vezuju traku oko ruke muškarca. Ovo jednostavno, a simbolično gesto označava da su tog dana one te koje "vlasniče" muškarcem, dodatno naglašavajući njihovu dominaciju u ovom plemenu.
Najšokantniji aspekt ovog plemena je sudbina muškaraca. Iako su možda tretirani kao "posebni" zbog svoje retkosti, njihov boravak u zajednici je kratak. Brzo postaju fizički slabi zbog neprestanih seksualnih zahteva žena, a ovaj pritisak čini ih anksioznim i zabrinutim za svoju sigurnost. Kako bi se zaštitili, mnogi muškarci iz plemena odluče živeti visoko u krošnjama drveća, izbegavajući kontakt sa ženama. Čak i najmlađi među njima, uključujući i trinaestogodišnjeg dečaka, nisu pošteđeni ovog pritiska, i iako bi se očekivalo da su zaštićeni, i oni su primorani da spavaju u visokim granama drveća.
Priča ovog plemena nudi nam jedinstven uvid u običaje i vrednosti koje su toliko različite od onih u većini savremenih društava.
