Pleme Matses, poznato i kao Mayoruna, autohtoni je narod koji naseljava amazonske prašume Perua i Brazila, posebno područje između reka Javari i Galvez. Iako su se u poslednjih nekoliko decenija uglavnom nastanili u stalnim naseljima, i dalje se oslanjaju na lov i sakupljanje za većinu svojih potreba. Glavni izvor prihoda im je prodaja koža i mesa pekarija.
Naziv "Matsés" na njihovom jeziku znači "ljudi", dok ime "Mayoruna" potiče iz kečua jezika i znači "ljudi reke". U Brazilu su češće poznati kao Mayoruna, dok se u Peruu koristi naziv Matsés.
Matsesi poseduju duboko znanje o flori i fauni svoje okoline. Tradicionalno su koristili luk i strelu za lov, a njihova ishrana uključuje napitak od slatke banane poznat kao "čapo". U njihovom animističkom pogledu na svet, fizički i duhovni svet su nerazdvojivi, a veruju da duhovi životinja utiču na zdravlje i uspeh u lovu. Biljke, posebno drveće, imaju posebno mesto u njihovoj kulturi, a svaka biljka je povezana sa duhom određene životinje.
U šta veruju ljudi plemena Matses
Porodična struktura Matsesa često uključuje poligamiju, a brakovi između rođaka su uobičajeni, posebno između muškarca i ćerke njegove tetke po ocu, a dešavalo se i da muškarac završi sa rođenom tetkom. Prvi trajni kontakt sa spoljnim svetom ostvarili su 1969. godine, kada su prihvatili misionare iz organizacije SIL. Pre toga, bili su u sukobu sa peruanskom vladom zbog napada na sela radi otmica žena. Danas su odnosi sa vladom uglavnom mirni.
U poslednje vreme, Matsesi se suočavaju sa izazovima poput ilegalne seče šuma i krivolova na njihovim teritorijama. Iako poseduju pravo na rezervat uspostavljen 1998. godine, životni uslovi su se pogoršali, dovodeći u pitanje njihov opstanak. Postoje predlozi za proširenje njihovog rezervata kako bi se obuhvatila tradicionalna lovišta i obezbedila bolja zaštita njihovog načina života.
Al Džazira je u okviru serijala "Otkrivanje nepoznatog – Amazonija" emitovala dvodelnu reportažu o plemenu Matses, pružajući dublji uvid u njihov svakodnevni život, običaje i izazove sa kojima se suočavaju u modernom svetu.
Voditelj iz Amerike se uputio u amazonske prašume da se uveri kako živi pleme Matses.
Na njemu su izveli ritual Kambo koji podrazumeva da ulove žabu, razapnu je kako bi na taj način otpustila otrov, taj otrov su mu utrljali na izgreban deo kože i čekali da deluje. Voditelj je prvo počeo da povraća, a zatim otišao da legne. Kad se probudio rekao je da se odavno nije bolje osećao. Kasnije su mu domoroci objasnili da je to iz razloga što pri izvođenju rituala telo se vraća na fabrička podešavanja, izbace se svi toksini iz tela pa se čovek oseća bolje.
Brak i porodični odnosi
Brak u plemenu Matses temelji se na tradiciji i pravilima koja su se prenosila s generacije na generaciju. Muškarci u ovom plemenu često praktikuju poligamiju, što znači da mogu imati više supruga. Izbor supruge obično nije stvar ličnih osećanja, već dogovora između porodica ili čak jednostrane odluke muškarca.
"Suprug se obratio mom ocu i zatražio moju ruku. Do tada se nismo poznavali. Još uvek živim sa istim mužem i našom decom. Sastavni deo naše tradicije je i poligamija, muškarci mogu da žive sa više žena."
Devojke se udaju vrlo mlade, često u ranom tinejdžerskom dobu. Supruge su dužne da se brinu o domaćinstvu, odgajaju decu i učestvuju u svakodnevnim zadacima poput pravljenja hrane, prikupljanja drva i izrade odeće od prirodnih materijala. Muškarci su lovci i zaštitnici, ali i oni koji donose odluke u zajednici.
Otmica Žena – Mračna Strana Tradicije
Osim dogovorenih brakova, među pripadnicima Matses plemena prisutan je i običaj otimanja žena. Muškarci često odlaze u daleke krajeve, čak do obala Amazona, u potrazi za ženama koje bi mogli dovesti u svoje selo. Ove otmice nisu retkost, a devojke koje su odvedene u novo pleme retko kada imaju priliku da se vrate svojim porodicama.
"Prilikom jedne od takvih otmica pobijena je cela porodica moje bake. Od porodice je ostala samo jedna devojka koja je tom prilikom oteta, nadam se da ću je pronaći. Kad razmišljam o tom običaju osećam se veoma tužno", ispričala je jedna devojka iz ovog plemena.
Za žene koje su otete, život u novom plemenu znači potpuni prekid sa prošlošću i prihvatanje novog identiteta, jezika i običaja. Njihova sudbina zavisi od volje supruga i njegovih rođaka, a mnoge nikada ne dobiju priliku da ponovo vide svoje roditelje i braću.
"Imala sam samo 10 godina kad me suprug kidnapovao u našem selu. Doveo me ovamo i nakon toga me oženio. Od tada živim u njegovom plemenu", ispričala je Violeta.
Violeta je ispričala da ovo pleme jede ljudsko meso, svojih umrlih saplemenika.
"Kada umre neko iz njegovog plemena, oni prve jedu njihove genitalije, i mene su terali na to da bih ojačala, a završavali smo obrok sa mozgom."
Verovali su da oni koji ne plaču dok jedu meso svojih umrlih, da ih progone duhovi.
Kad su prestali sa konzumiranjem svojih suplemenika, počeli su ih sahranjivati.
Ova praksa ima duboke korene u prošlosti plemena i bila je način obnavljanja populacije u trenucima kada su ratovi sa drugim zajednicama desetkovali Matses narod. Danas, iako su sukobi ređi, tradicija otmice žena i dalje opstaje, iako su neki pripadnici plemena počeli da dovode u pitanje njen moralni aspekt.
Stil/Al Džazira
