Mnogi jugonostalgičari će se složiti da nije bilo rasterećenijeg i lepšeg perioda od tog za vreme komunizma. Međutim, postoje stvari koje nas sprečavaju da napredujemo i da dišemo punim plućima u današnjem društvu.
Čuvamo kese u kesama za ne daj Bože
Prva stvar koja nas tera unazad jeste čuvanje plastičnih kesa u kesama. Plastične kese su poznate po svojim negativnim ekološkim uticajima - one zagađuju okolinu, loše su za našu planetu i zdravlje. Ova navika može se povezati sa izrazom "zatrebaće" ili "Neka je za ne daj bože". Ovi izrazi odražavaju pesimistički stav prema budućnosti, kao da se pripremamo za nešto loše i da se uvek očekuje da će se dogoditi neka neprijatna situacija.
Sakupljanje kesa i njihovo čuvanje u kući postala je gotovo ritualna praksa, koja se prenosila s generacije na generaciju. Sakupljanje kesa je deo tradicije koje su današnje generacije nasledile od mama i baka, kojima su plastične kese bile dragocen resurs.. Međutim, u 21. veku, ova navika gubi svoj smisao. Plastične kese postale su štetne za okolinu i ljudsko zdravlje, a mnoge zemlje prelaze na održivije alternative, poput višekratnih platnenih torbi ili papirnatih kesa.
Nemojte šta da nam zamerite
Za vreme Jugoslavije, naši roditelji i stariji preci često su ispraćali goste ili se ophodili prema njima s rečenicama poput "Nemojte šta da nam zamerite." Ova praksa, iako namenjena iskazivanju gostoprimstva i ljubaznosti, nosi sa sobom nekoliko dubljih značenja i problema koje vredi razmotriti.
Prvo, ta rečenica odražava snishodljiv ton. Gosti su došli svojom voljom da uživaju u druženju i gostoprimstvu domaćina. Dakle, čini se da nema razloga za zamerke. Ovaj izraz može stvoriti suvišan osećaj neprilike i postavljanja gosta u neprijatnu situaciju, kao da su doneli nešto loše u domaćinov dom, iako to nije slučaj.
Drugo, upotreba ove rečenice može ukazivati na to da domaćin očekuje da će gosti nešto da mu zamere u njegovoj usluzi ili gostoprimstvu. To može stvoriti tenziju i nesigurnost kod gostiju i otežati njihovu sposobnost da se opuste i uživaju u poseti. Osim toga, ovo može narušiti samopouzdanje domaćina, ukoliko ispraća goste jer se možda nepotrebno brinu da će njihovi napori biti kritikovani.
Treće, ova rečenica ukazuje na kulturološke razlike u načinu komunikacije. U nekim kulturama, to može biti standardan način iskazivanja zahvalnosti i brige za goste. Međutim, u drugim kulturama, može se doživeti kao nepotrebno ili čak negativno. Pa je u svakom slučaju bolje da se izbegava takva konstrukcija.
Umesto koršćenja ove rečenice, možemo koristiti izraze koji iskazuju iskrenu zahvalnost i radost zbog posete gostiju, čime ćemo stvoriti prijatniju atmosferu. Na primer, umesto "Nemojte šta da nam zamerite," možemo reći nešto poput "Hvala vam što ste došli, bilo nam je zadovoljstvo ugostiti vas" ili "Nadamo se da ste se lepo proveli i da ćemo vas uskoro ponovno videti." Ovi izrazi iskazuju toplinu i ljubaznost, čineći goste dobrodošlim i voljenim, a istovremeno uklanjaju potrebu za potencijalnim negativnim komentarima ili kritikama.
Odeća se nije bacala, sve se krpilo
U vreme bivše Jugoslavije, postojala je kultura koja je vrednovala štednju i održavanje stvari. Pohabana odeća nije se bacala, već se pažljivo popravljala i krpljena kako bi se produžio njen životni vek. Ovo je bila praksa koja je bila prožeta praktičnošću i ekonomičnošću, a takođe je odražavala vrednost odgovornosti prema resursima i okolini.
Čarape, gaće, košulje, pantalone, pa čak i kišobrani, sve je bilo podložno popravkama i krpljenju. Porodice su često imale posebne kutije sa zakrpama i koncem, spremne da se uhvate u koštac s bilo kakvom popravkom. Ova praksa se odnosila na mnoge aspekte svakodnevnog života, a nije se ticala samo garderobe. Kućanski aparati, nameštaj, i drugi predmeti takođe su bili podložni popravkama umesto da se bace.
Neki ljudi su čuvali ovu vrednost očuvanja stvari i danas, iako su vremena i tržište znatno promenili svoj karakter. I dalje neguju tradiciju popravki i krpljenja, čime pridaju poseban značaj održivom razmišljanju.
Međutim, savremeno društvo nosi i nove izazove. Lakoća nabavke novih stvari i konstantno menjanje trendova često dovode do toga da se popravka ne isplati ili da se smatra manje praktičnom opcijom. Iako je vredno sačuvati tradicionalno znanje o popravkama, možda je takođe važno balansirati između očuvanja vrednosti odgovornosti prema stvarima i prilagođavanja promenama u savremenom svetu. Društvo se razvija, a sa njim i načini na koje gledamo na stvari. Uvek je lepo da čovek sebi priušti nešto novo. Vreme krpljenja stvari treba da ostane iza nas.
Ovo su samo neki od primera kako nostalgija za prošlim vremenima može ometati napredak i prilagođavanje savremenim izazovima. Važno je da se setimo pozitivnih aspekata prošlih vremena, ali takođe da budemo spremni da promenimo navike i prigrlimo održivije pristupe kako bismo stvorili bolju budućnost za sebe i za okolinu.
Ukoliko se ne slažete sa našim stavom, nemojte ni da nam zamerite!
