Njihova priča o ljubavi je ispričana kroz mnoge prepreke i izazove, ali na kraju je ljubav trijumfovala. Azam i Rahaf su se zaljubili duboko i strasno, i nisu dozvolili da ih društveni ili porodični pritisci spreče da budu zajedno, prenosi Naj žena.
Njena porodica je bila protiv njihove veze, verovatno zbog velike razlike u godinama između Azama i Rahaf. Možda su smatrali da ta veza neće opstati ili da Azam neće biti dobar partner za njihovu ćerku. Možda su se brinuli za njenu budućnost i želeli su da je zaštite od potencijalnih problema. Bez obzira na razlog, porodični otpor često može biti težak teret za mladi par.
Međutim, uprkos svim preprekama, Azam i Rahaf su odlučili slediti svoje srce. Ljubav koju su osećali jedno prema drugom bila je tako snažna da su bili spremni suočiti se sa svim izazovima i preprekama koje su im se našle na putu. Nisu odustali od svoje veze i borili su se za nju.
Ljubav ih je vodila kroz sve teške trenutke. Rat koji je izbio nije bio nimalo lak, ali su zajedno prolazili kroz sve nevolje, podržavali se i brinuli jedno o drugom. Azam, kao profesor hemije, verovatno je imao svojih obaveza i odgovornosti, ali nije zaboravio na svoju ženu Rahaf i njenu sreću.
Nakon mnogo godina zajedničkog života, Azam i Rahaf su dokaz da ljubav može pobediti sve prepreke. Bez obzira na razlike u godinama, društvene norme ili teške uslove u kojima su živeli, njihova ljubav je ostala neuništiva. Oni su inspiracija svima nama da nikada ne odustajemo od ljubavi i da sledimo svoje srce, bez obzira na sve.
Na kraju, ova priča nas podseća na to da ljubav uvek nađe put. Možda će proći mnogo vremena, možda će biti izazova i prepreka, ali prava ljubav je snaga koja može prevazići sve. Azam i Rahaf su nam pokazali da ljubav pobeđuje, bez obzira na sve.
Njihova ljubavna priča je zaista posebna i inspirativna. Azam, naučnik s impresivnom karijerom od 75 objavljenih naučnih radova, i Rahaf, njegova supruga i majka njihovo dvoje dece, zajedno su prošli kroz mnogo izazova da bi ostali zajedno.
Rahaf se često šali da je "osvojila" Azama, jer je bila izuzetno uporna i odlučna u svojoj nameri da ga osvoji. Njihovo poznanstvo je trajalo od 2004. do 2016. godine pre nego što su se venčali, što pokazuje da su bili strpljivi i istrajni u svom odnosu.
Međutim, nije sve išlo glatko. Njena porodica nije podržavala njihovu vezu, što je stvaralo pritisak i neizvesnost u njihovoj budućnosti. Azam je priznato ime u Siriji, što je imalo uticaj na to da njegova supruga Rahaf i njena porodica kasnije prihvate njihovu vezu. Razlika u godinama takođe je bila izazov s kojim su se suočavali.
Ono što je posebno divno u njihovoj priči je da su postali ne samo partneri u braku, već i kolege u nauci. Rahaf je uspela da objavi svoj prvi naučni rad, iako su majčinstvo i obaveze na početku odgađale tu prekretnicu u njenom naučnom radu. Njihova uzajamna podrška i posvećenost jedno drugom u svim aspektima života čine ih posebno inspirativnim parom.
Kada je Rahaf odlučila krenuti za Azamom u Srbiju, suočila se s nepoznatim izazovima kao svako ko ide u inostranstvo. Međutim, iznenadila se gostoprimstvom koje je doživela u Srbiji. To govori o ljubaznosti i toplini koja može da se nađe širom sveta i kako ljubav i hrabrost često mogu prevazići strah od nepoznatog.
Na kraju, njihova priča nas podseća da ljubav zaista može pobediti sve prepreke i da je ljubaznost prema strancima univerzalna vrednost koja se ceni širom sveta. Azam i Rahaf su primer da istinska ljubav traje i da nas može inspirisati da verujemo u snagu ljubavi i upornost u ostvarivanju svojih snova.
Azam deli priču o njihovom životu u Srbiji s posebnim entuzijazmom. Rahaf je, kako kaže, zavolela sve aspekte svoje nove domovine - klimu, ljude, kontakt s ljudima i kulturu. Azam je svojoj supruzi često govorio o lepotama Srbije, ali Rahaf nije potpuno verovala dok nije sve to lično doživela.
Jedna od stvari koja im je posebno draga u njihovom životu u Srbiji je divan komšiluk. Rahaf se aktivno uključila u svoju zajednicu, družeći se s komšinicama i razmenjujući recepte. Iako je prihvatila srpsku kuhinju, Rahaf i dalje rado deli sa svojim komšinicama svoje tradicionalne specijalitete i recepte. Njihova međusobna ljubaznost i spremnost da podele svoju kulturu s drugima čini ih voljenim članovima svoje zajednice.
Azam ističe da su razumevanje i podrška ključni za uspešan brak. Njihov brak je primer kako ljubav i razumevanje mogu prevazići kulturne razlike i razlike u godinama. On takođe napominje da je poštovanje partnera važno, i da se Rahaf nije odrekla svog prezimena kao znak poštovanja prema njoj.
Njihova ćerka, koja ima četiri godine, već uči srpski jezik od malena. Iako Azam pokušava da je nauči arapski jezik, ona više voli ćirilicu od latinice, što Azama čini ponosnim. Njegovo razumevanje i poštovanje njihovih individualnih želja i identiteta dodatno ojačavaju njihovu porodičnu povezanost.
Azam takođe primjećuje sličnosti između srpske i sirijske kulture, ističući da su ljudi u obe nacije poznati po svojoj dobroti, plemenitosti i darežljivosti. On ističe da je ovo nešto prirodno u ljudima i da toplina srpskog naroda nije ništa manja od topline sirijskog naroda. Azam istinski voli srpsku hranu i tradiciju, a njegova omiljena jela su podvarak i kačamak.
Rakiju nije probao jer vodi računa o svom zdravlju. Kao naučnik, Azam izbegava šećer i alkohol kako bi ostao zdrav i vitalan. S humorom dodaje da je u 72. godini još uvek spreman za "pravljenje još desetoro dece."
Njihova priča o ljubavi, razumevanju i poštovanju među kulturama i generacijama je inspiracija za sve nas. Azam i Rahaf nam pokazuju da istinska ljubav i podrška mogu prevazići sve prepreke i da se međusobnim razumevanjem može stvoriti srećan i harmoničan život.
