Prema Asocijaciji za psihološke nauke, postoji veza između kršenja pravila i prkosnog ponašanja prema autoritetu u adolescenciji i visoke zarade u karijeri kasnije u životu. Da li je onda tačno da su nemirna i neposlušna deca zapravo pravi mali genijalci ?
Odličan primer za to je upravo primer Bila Gejtsa. Kada je imao 11 godina, počeo je da pravi probleme svojim roditeljima. Kako je njegov intelektualni kapacitet rastao, tako je počelo njegovo argumentovanje svemu. Odbijao je da radi stvari koje je majka tražila od njega, kao što su čišćenje sobe ili dolazak na večeru. Bio je u sukobu sa roditeljima oko toga ko ima kontrolu. Gejtsovo adolescentsko ponašanje su verovatno mnogi od nas prošli kroz slične faze buntovništva, a da ipak nismo postali multimilioneri.
Međutim, davne1968. godine, blizu 3.000 osnovaca iz Luksemburga radilo je test inteligencije i davali su odgovore o svojim osećanjima u vezi sa školom. Njihovi nastavnici su takođe popunjavali upitnik o ponašanju svojih učenika. Kasnije, istraživači su ocenjivali i porodicu učenika, takođe. Da bi se potom 2008. godine, istraživači vraćali podacima da vide koja osobina u detinjstvu može da predvidi uspeh u karijeri i zaradi.
Morali su da dođu u dodir sa tih 745 studenata, koji su tada imali 52 godine. Psiholozi su bili iznenađeni rezultatima. Naime, osim standardnih karakteristika – IQ-a, društveno-ekonomskog statusa roditelja i postignutog obrazovanja, ono što je takođe predviđalo visoku zaradu jeste kršenje pravila i prkosno ponašanje prema autoritetu. Nije još najjasnije zašto se kršenje pravila pokazalo kao pozitivna osobina. Istraživači kažu da je moguće da su takvi ljudi skloniji da se zauzimaju sami za sebe, što može da vodi do bolje finansijske situacije.
“Ako 90 odsto onih koji su na poslovnom sastanku glasaju za jedan od predloga, odbaciću ga. Razlog je veoma jednostavan: Ako svi prisutni vide priliku u nekoj ideji, onda su velike šanse da razne druge kompanije već rade na toj istoj ideji i nećemo moći sebi da prokrčimo put na tom polju”, kaže Džek Ma, osnivač Alibabe.
U međuvremenu, druge studije pokazale su slične nalaze: Jedna studija pronašla je da se oni koji se sa skoro svime slažu zarađuju manje novca nego oni koji često pokazuju da se s nečim ne slažu. I Stiv Džobs kao i Ingvar Kamprad (direktor Ikee) često se nisu slagali sa većinom, što je dalje vodilo do toga da preuzimaju rizike, ali i odbacuju ono što su mislili da nije u njihovom interesu.
Naravno, ovo istraživanje ne treba da ohrabruje decu da, recimo, odbijaju odlazak u školu, ali ako primetite žicu prkosa u njima, tendenciju da preispituju neka pravila, da se suprotstavljaju i da se zalažu za sebe, možda to nisu loše osobine. Možda upravo to treba negovati kod njih, prenosi Zadovoljna.rs
