Svet i previše često laže devojke i mlade žene, istovremeno im obećavajući sreću i ispunjen život. Prodaju nam bižuteriju i tvrde da je to suvo zlato. Vreme je da pročešljamo te laži i raskrinkamo ih, kako bismo postale jake, dobre i prelepe žene – jer smo stvorene da budemo upravo takve.
1.GLAVNA PREPREKA ZA OSTVARENJE SNOVA I ŽELJA SU BRAK I DECA
Društvo voli da mladim ženama govori da je uloga domaćice zastarela i pogrešna. Govore nam da je naša najveća vrednost uspešna karijera, a ne podizanje porodice. Za žene koje odaberu da budu „samo” domaćice kaže se da su poklekle pred staromodnim idejama o ulozi žene. Ako bi se oslobodile „tereta” u vidu muža i dece, mogle bi da ostvare svoje snove. Međutim, ono što treba da čujemo jeste da:
- možemo ostvariti druge snove i istovremeno biti supruga i majka, i
- uloga domaćice može biti naš jedini san – i to je u redu.
2. MONOGAMIJA I DEVSTVENOST VIŠE NISU STVATI KOJIMA SE TREBA PONOSITI
Od seksualne revolucije šezdesetih godina 20. veka, ženama govore da ako spavaju sa što više muškaraca, time pokazuju da su slobodne. Monogamija i devstvenost više nisu nešto čime se treba ponositi već osobine žena koje nisu „kul”, koje su neiskusne i potlačene. Društvo nam govori da ne možemo biti srećne ako nismo spavale s više muškaraca. Veze u kojima su obe osobe posvećene jedna drugoj i čiji je krajnji cilj brak smatraju se dosadnim i ograničavajućim. Ženama se govori da ne mogu „pronaći sebe” u takvim vezama. Prava istina je da menjanje više partnera ima veoma loše posledice dok monogamija vodi ka istinskoj i trajnoj sreći.
3. TELO MANEKENKE SE DANAS PODRAZUMEVA
Standardi lepote izuzetno mnogo su se promenili od početka vremena. Nekada se smatralo da je žensko telo lepo takvo kakvo jeste – neizmenjeno dijetama, preteranim vežbanjem i operacijama. Zdravo, plodno telo bilo je predmet velikih umetničkih remek-dela. Takvo telo moglo se videti i svuda u Holivudu, kao i na bilbordima i u časopisima.
Sada hoće da nas ubede da treba da budemo mršave kao manekenke, ili da imamo tonirane mišice i trbušnjake kao vrhunske sportistkinje. Savetuju nam kako da smanjimo kalorije, vežbamo kao muškarci i promenimo sebe kako bismo se prilagodile standardima društva. Na tom putu taštine, naše zdravlje se potpuno zanemaruje. Ne moramo imati uravnotežene hormone, dobro mentalno zdravlje i plodne cikluse – mnogo je važnije da izgledamo kao bilo koja trenutno popularna instruktorka fitnesa.
4. PRIVLAČNA JE POSTALA BESTIDNA SEKSUALNOST
Društvo nam takođe prodaje laž da istinska lepota i privlačnost nastaju kada što više pokazujemo svoje telo i svoj seksualni život čitavom svetu. Zbog toga su linije ženske odeće usmerene na to da poberu što više lajkova na Instagramu, umesto na to da pomognu ženama da u ormaru imaju lepu i otmenu odeću. Kažu nam da je skromnost kvalitet koji je ženama nametnulo tlačiteljsko patrijarhalno društvo.
Umesto toga, treba da budemo slobodne da pokazujemo svoje telo i tako privlačimo pažnju drugih. Paradoksalno je da društvo istovremeno osuđuje muškarce kada gledaju žene. Dakle, nas drugi treba da dožive kao „seksi”, samo to ne smeju da rade muškarci jer mi ne želimo da nas oni tako dožive. Kako vam to nije jasno?
5. IMAŠ PRAVO DA RADIŠ ŠTA ŽELIŠ SA SVOJIM TELOM
Ta ista kultura koja nam govori da treba da ukalupimo svoje telo u njenu predstavu savršenstva istovremeno nam govori da, kad je reč o rađanju, to je „naše telo” i „naš izbor”. Ovakav narativ povređuje žene jer nam govori da smo mi žrtve, a ne aktivni učesnici u sopstvenom životu. Imamo mnogo izbora, a ne samo taj da prekinemo trudnoću.
No, društvo nam ne govori da abortus izaziva depresiju i druge psihološke probleme. Ne govori nam o mnoštvu fizičkih rizika s kojima se suočavaju žene koje su abortirale. Ne govori nam da moramo preuzeti odgovornost zbog izbora koje smo načinile kad su seksualni odnosi u pitanju. Umesto što društvo ohrabruje žene da se ponašaju kao žrtve u sopstvenom životu, zašto ih ne uzdiže i ne veliča njihovu sposobnost da donesu na svet novi život?
6. U OSNAŽIVANJU ŽENA SU MUŠKARCI VELIKA BARIJERA
Prema našoj kulturi pretvaranja u žrtvu, žene su uvek žrtve u društvu u kom dominiraju muškarci. Muškarci su nam neprijatelji u obrazovanju, sportu, na radnom mestu i u politici. Zašto nigde ne čujemo istinu da su žene brojnije od muškaraca na američkim univerzitetima, da ima više ženskih nego muških sportskih ekipa u Nacionalnoj univerzitetskoj atletskoj asocijaciji, da je platni jaz mit, da mnoge žene zauzimaju visoke pozicije u poslovnom svetu i da se u američkom Senatu nalazi 26 žena, a u Donjem domu više od 100? Žene imaju isto onoliko mogućnosti i prilika kao i muškarci, ali društvo više voli da mi i dalje igramo na kartu žrtve.
7. ŽENA MOŽE DA RADI SVE ŠTO I MUŠKARAC
Današnja verzija feminizma manje se bavi promovisanjem ženstvenosti u svim njenim jedinstvenim i veličanstvenim oblicima, a više ohrabrivanjem žena da se ponašaju kao muškarci. Opšti cilj feminizma – jednakost – jeste dobronameran, ali vrsta jednakosti i način na koji se do nje dolazi pogrešni su i nezdravi. Žene ne moraju – a često i ne mogu – da rade sve što rade muškarci jer nismo fizički, mentalno i emocionalno iste kao oni.
Umesto što pokušavaju da na sebe preuzmu sve ono što muškarci rade, žene treba da se posvete mnoštvu čudesnih dela i navika koje su karakteristične za naš pol. Radeći to, povratićemo ženstvenost u punom sjaju i dosegnuti nove visine kao žene.
8. AKO NISI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA - NE POSTOJIŠ
Statistički gledano, žene koriste društvene mreže kao što su Instagram i Fejsbuk mnogo više od muškaraca. Sklone poređenjima, žene često gledaju „istaknute snimke” (highlight reels) iz života drugih i pate od ljubomore, osećanja neusklađenosti sa svetom i pritiska da budu kao ulepšane verzije drugih žena. Teraju nas da se osećamo kao da smo nebitne i nevažne ako ne objavljujemo savršeno fotošopirane fotografije koje pokazuju naš „savršen” život. U međuvremenu, život prolazi pored nas. Definitivno nešto ne radimo kako treba.
Zapravo, taj uticaj spolja koji nas tera da delimo što više o sebi i svom životu jeste razlog zašto život prolazi pored nas. Propuštamo da budemo prisutne u sopstvenom životu, da vidimo i cenimo sebe zbog toga što smo takve kakve smo, i da shvatimo da nisu biti ti „istaknuti” trenuci već naš život u celosti – i dobri i loši trenuci, kao i sve između njih.
9. SVI MUŠKARCI SU IDIOTI, VIŠE NEMA DOBRIH I VERNIH
Gde su nestali svi dobri muškarci? Dozvolite da odgovorim na to pitanje. Savremeni feminizam ih je uništio ili ih naterao da se sakriju, tako da ih je zapravo teže naći. Priželjkujemo galantne kavaljere, ali nam govore da je kavaljerstvo loše. Govore nam da to ponižava žene, dok zapravo kavaljersko ponašanje ukazuje poštovanje ženama jer to one i zaslužuju.
Zbog laži da je kavareljsko ponašanje loše, muškarci se danas plaše da se prema ženama ponašaju onako kako bi trebalo. Oni koji to i dalje rade često su ismejani u društvu. Ali i dalje ih ima. Samo ih tražimo na pogrešnim mestima (npr. u barovima, noćnim klubovima, na univerzitetskim žurkama) i zbog pogrešnog razloga (npr. radi „kombinacije” za jednu noć ili neobavezne veze).
10. MORAŠ BITI UPUĆENA U POLITIKU, TO JE TVOJA ZEMLJA
„I lične stvari su političke.” Postoji tendencija da se politizuje svaki deo našeg svakodnevnog života. Od nas se očekuje da sve posmatramo kroz sočiva feminizma i patrijarhata – od posla do emotivnih veza.
Ovakav način razmišljanja izuzetno je destruktivan. On podriva poverenje u naše kolege, partnere i društvo. Ako je sve deo sistema koji je tu da bi nas potlačio, kako uopšte možemo da budemo srećne? Žene se ohrabruju da odustanu od banalnih ciljeva kao što su brak i deca zarad toga da „dokažu sebe” u korporativnom svetu i istovremeno se bore protiv patrijarhata na ulici. Istina je, međutim, da je sasvim u redu – štaviše, i zdravije je – da neke delove života odvojimo od političkih stavova.
