Nekad i sad

1970. GODINE NA PLAŽI - SVI SU BILI MRŠAVI: Danas devojke i momci salo nose sa ponosom, a razlog je jeziv (FOTO)

Da li se to način života promenio ili smo mi odustali od sebe?

Lifestyle
Autor:
Plaža Jugoslavija, Foto: Profimedia / Ilustracija

Sedim na plaži u Grčkoj i posmatram kupače: gojazni starci, a još gojazniji momci i devojke. I što je najgore - nikoga nije sramota. Svi ponosno šetaju u kupaćim kostimima dok se salo pregiba.

"Na ovoj plaži svi nešto debeli," kažem mužu zamišljeno.

"Pa mršavi idu na drugu plažu," šali se on.

Ali ova priča nije za šalu. Da li se sećate kako su vaši roditelji izgledali kad su imali četrdeset i pedeset godina? Retko ko je bio gojazan.

Ja se sećam da smo mi deca svi odreda bili "žgoljavi", po ceo dan igrali lastiš, plivali, trčali, vozili ponike...

Fotografija na društvenim mrežama koja prikazuje kupače krajem sedamdesetih godina prošlog veka, oduševaljava ali i zabrinjava javnost.

Kako to da su svi na ovim slikama mršavi?

Pisac i kolumnista Džordž Monbiot je sproveo istraživanje kako bi došao do odgovora.

Otkrio je da su ljudi zapravo jeli više 1970-ih nego sada. Takođe, poslovi su danas teži nego što su bili 1970-ih. Deca se danas kreću koliko i pre 50 godina.

Ali, postoji bitna razlika: otkrio je da ljudi danas jedu više šećera, kojeg ima u mnogim proizvodima.

U prošlosti smo jeli smo više, ali drugačije. Danas po osobi kupujemo upola manje svežeg mleka, ali pet puta više jogurta, tri puta više sladoleda i čak 39 puta više mlečnih deserta, pokazalo je njegovo istraživanje.

Kupujemo upola manje jaja nego 1976. godine, ali za trećinu više žitarica za doručak i duplo više grickalica od žitarica; pola ukupnog krompira, ali tri puta više čipsa.

Dok je naša direktna kupovina šećera naglo opala, šećer koji konzumiramo u pićima i konditorskim proizvodima je verovatno skočio.

„Do smene nije došlo slučajno. Kao što je Žak Pereti tvrdio u svom filmu ‘Muškarci koji su nas udebljali’, prehrambene kompanije su uložile velika sredstva u dizajniranje proizvoda koji koriste šećer da zaobiđu naše prirodne mehanizme kontrole apetita, kao i u pakovanje i promociju ovih proizvoda. kako bi razbili ono što je ostalo od naše odbrane, uključujući korišćenje podsvesnih mirisa. Oni zapošljavaju armiju naučnika i psihologa za hranu da nas prevare da jedemo više nego što nam je potrebno, dok njihovi oglašivači koriste najnovija otkrića u neuronauci da savladaju naš otpor“, tvrdi Džordž Monbiot.

I gde smo sada? Zbog velike količine hrane pune skrivenih šećera prvo strada jetra, a potom kao nuspojava javlja se dijabetes.

Skoro svaka treća osoba u Srbiji pati od insulinske rezistencije. A kako ispraviti taj problem? Jedite zdravo, jedite malo, krećite se više i setite se:

"Ne živi da bi jeo, nego jedi da bi živeo."

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...