Miroslav Antić otišao je sa ovoga sveta pre 36 godina, ali je ostao besmrtan. I danas žive njegovi stihovi, pesme i anegdote, pa se čini da je i Mika tu.
Miroslav je umro u bašti svoje kuće u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu, baš dana kada je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta “boje sunca” koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom.
I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama! Pokušali su da mu operu ruke, ali prah nije spadao sa njegovih ruku.
Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj svet pesnik je otišao zlatnih ruku. Simblika koju je velikan definitivno i zaslužio.
Iako ga i dan danas svi citiraju, izjavljuju ljubav njegovim pesmama, ovo je pravi trenutak i da se podsetimo nekih.
Kako je Mika govorio: "Ljubav je pokretač, da bez ljubavi ne bi mogao da radi, da stvara.
Evo o kojim stihovima je reč:
"Ako se ikada zaljubiš, zaljubi se u nekoga ko želi da zna tvoju omiljenu boju i kakvu kafu piješ.
Zaljubi se u nekog ko voli način na koji se smeješ i ko će apsolutno sve učiniti da te nasmeje.
Zaljubi se u nekog ko stavlja glavu na tvoje grudi samo da čuje otkucaje srca.
Zaljubi se u nekog ko te ljubi u javnosti i sa ponosom te ‘pokazuje’ drugima.
Zaljubi se u nekog zbog koga ćeš se pitati zašto si se u početku uopšte bojao zaljubljivanja.
Zaljubi se u nekog ko nikada ne bi želeo da te povredi.
Zaljubi se u nekog ko je zaljubljen u tvoje mane i misli da si savršen baš takav kakav jesi.
Zaljubi se u nekog ko misli da si ti baš ta osoba pored koje bi voleo da se probudi svaki dan."