Na današnji dan 1979. godine u Beogradu rođen je Vladimr Radoičić, jedna od prvih žrtava OVK na Košarama.
Sa 19 godina, u junu 1998, Vladimir je otišao u vojsku. Zakletvu je položio u Valjevu u julu iste godine, posle čega se njegova matična jedinica vraila u Niš. Tokom služenja vojnog roka u Nišu, svojima je javio da sa jedinicom odlazi na neko brdo u blizini Niša. U stvari, otišli su na Košare...
Vladimira i njegove prijatelje: Miladina Gobeljića, Iliju Pavlovića, Miroslava Jocića i Miloša Pavlovića su 30. septembra 1998. godine ubili iz zasede teroristi OVK iz grupe Agima Ramadanija.
Njegova majka Lozanka danas je na svom Fesjbuk profilu objavila potresnu poruku posvećenu svom sinu Vladimiru, prisećajući se njegovog rođendana.
- Sine moj, danas, 23. marta bi napunio 43 godine, ali Gospod te je hteo mladog i lepog. Hteo je dečaka koji još nije ni bradu obrijao - napisala je Lozanka.
Bol koja ne jenjava...
Već više od dve decenije Lozanka se bori svim silama da njen sin, kao i njegovi drugari, koji su dali život za otadžbinu, nikako ne padnu u zaborav. Mnogi ih nazivaju i junacima "drugog kosovskog boja".
Veruje i da će pravda stići ubice njenog sina koji danas slobodno žive na Kosovu i Metohiji. Viši sud u Nišu je osmoricu terorista pravosnažno osudio na 120 godina robije.
Ističe da si ih ubili mučki, iz zasede, pripadnici terorističke grupe Agima Ramadanija, koja je ceo masakr snimala, a snimak se i danas može pronaći na Jutjubu.
- Borba je teška, najviše zbog nerazumevanja medija i države. Gde god bih došla, svi su mi govorili, šta hoćeš? Šta ti vredi da pričaš, kad svi ćute. Imala sam cilj. Neka drugi ćute. Moje je da pričam. Želim da ne padnu u zaborav, jer naš narod malo, gotovo ništa ne zna o tome šta se dešavalo tamo na Košarama. Zato ne smemo da ih zaboravimo - rekla je majka Lozanka u intervjuu za "Kurir".
Poslednje Vladimirove reči upućene majci
Dan pre nego što je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao:
- Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša.
Više se nikada nisu ni čuli, ni videli.
Tog jesenjeg dana krenuo je, sa još četvoricom vojnika, u svoju prvu i poslednju graničnu patrolu. Nemilosrdno su ih ubili pripadnici OVK, predvođeni Agimom Ramadanijem, koji su ih čekali u zasedi od ranog jutra.
Nagrada kao kazna
Dok su samo neki od zločinaca osuđeni u Nišu 2016. godine na 120 godina robije, ostali se nalaze na visokim pozicijama u okviru bezbedonosnih snaga u tzv. Republici Kosovo.
- Dvojica sa tog snimka, gde se vidi kako ih ubijaju, zauzimaju visoke pozicije u KPS - u. Jedan je pukovnik, a drugi potpukovnik. Treći je gradonačelnik u Obiliću - objašnjava ogorčena majka.
Agim Ramadani je dobio najveće države počasti od svog naroda. Takođe, veliki spomenik ima i na Košarama.