Generacija Z, oni rođeni između 1995. i 2011. godine, neodoljivo je privlačno ljudsko "pleme". Oni nas prihvataju i uče različitosti. Rodili su se i odrastali u svetu koji je različit, od nacionalne pripadnosti, rase, seksualne orjentacije, stavova i mišljenja.
Čak i ako nisu odrastali u zemlji u kojoj je takva raznovrsnost snažno opipljiva, poput Amerike, njoj su izloženi putem prostranstava digitalnih medija i društvenih mreža koji su njihovo prirodno okruženje.
To je prva generacija koja se zapravo ne seća sveta pre digitalnog doba. I upravo zato što im je toliko informacija dostupno na klik prstom, oni ne prihvataju lako servirane ideje.
Misle svojom glavom
Na njih slabije deluje marketing i ideje koje imaju slavni, radije se pri donošenju odluka, posebno onih o kupovini, oslanjaju na procene stvarnih ljudi, neretko svoje generacije.
Društvene mreže im omogućavaju da dobro istraže proizvode pre kupovine, da ih uporede i tek onda donesu odluku. A odlučuju se za održive proizvode koji odražavaju njihove vrednosti, a za takve su spremni da daju više novca.
Upravo zato što pripadnici generacije Z misle svojom glavom i upijaju sve dostupne informacije, skloniji su različitim mentalnim poremećajima, pogotovo depresiji. Njihovi odnosi često nisu utemeljeni u stvarnom svetu, ne osećaju podršku, stoga se osećaju usamljeno i izolovano..
Poslednje dve godine, onlajn nastave nisu pomogle da nauče da stvaraju i neguju prijateljstva, te da se nose s izazovima tih odnosa. Osim toga, društvene mreže, naročito Instagram, kod mlađih generacija stvara anksioznost i osećaj manje vrednosti povezan s doživljajem sopstvenog tela.
Bez budućnosti
Pritom, njihovo odrastanje, a potom prelazak u svet odraslih obeležen je velikom finansijskom krizom, a sada i zdravstvenom krizom zbog korona virusa. Dok su odrastali svedočili su koliko je tržište nestabilno, odrasli oko njih su gubili poslove, a sada se to događa zbog korona krize. Oni ne vide svetlu budućnost, a neki uopšte ne vide budućnost.
Istraživanja su pokazala da je ova generacija jako zabrinuta i zbog klimatskih promena koje su se dogodile uticajem ranijih generacija. Oni nisu imali pravo glasa o tome kakav će svet naslediti, i njima je ostavljeno da pokušaju da ga sačuvaju od eksploatacije prethodnih.
Stoga i ne čudi njihova depresivnost i svakodnevni stres koji, prema američkim istraživanjima, doživljava čak devet od 10 pripadnika ove generacije.
