Gotovo celi svet smatra Mahatmu Gandija moralnim autoritetom. Prva asocijacija na njega je, u većine neupućenih, miroljubivost i nenasilje. Ali prava je istina daleko od te fasade koju nam je svima prodao u javnosti.
Bilo kuda po Indiji mizoginija svuda
Ašvin Desaj i Gulam Vashed autori su kontroverzne knjige o Gandijevom životu i radu u Južnoj Africi. Istražujući njegov lik i delo, i sami su ostali iznenađeni onime što su tu našli. Njihovo istraživanje je trajalo punih sedam godina, a obuhvatilo je razdoblje Gandijevog boravka u Africi između 1893. i 1914. Gandi je u Afriku stigao kao mladi advokat sa samo dvadeset i četiri godine.
NE PROPUSTITE
Autori knjige otkrili su, da se iz kompleksne ličnosti krije i ona sklona seksualnim perverzijama. Iza pomno smišljenog altruističkog imidža krio se celo vreme lik koji vam se ne bi svideo da ste ga upoznali bez maske koju je vešto osmislio. Verovatno se pitate kako je sada odjednom Gandi postao perverzan i u čemu je ta perverznost skrivena. Odmah ćemo vam odgovoriti na to pitanje. Poznato je da se Gandi odlučio i za celibat, iako je imao ženu koju nije pre odluke konsultovao o tome. Svoju je spremnost na celibat testirao spavajući kraj golih devojčica, a između ostalog tako je i spavao kraj svojih unuka.
U osnovi Gandi nije cenio žene, naročito u smislu seksualnosti i bio je zagovornik one da su si žene same krive za seksualne napade. U stilu one, ako provociraš nekim delom svog tela, pa i onda ako je to nesvesno, odgovaraš za ono što ti se dogodi. To najbolje oslikava slučaj dve devojke koje je maltretirao neki mladić, što je Gandi primetio. Ali nakon toga nije osudio mladića već je ženama odrezao kosu jer su mladića dovele u neprijatnu poziciju izazvavši ga svojom zavodljivom kosom. Kasnije se s tim činom i hvalio. Upravo je ovakvo mišljenje o ženama kao provokatorima napada i danas ukorenjene u Indiji.
NE PROPUSTITE
On nije tvorac tog mišljenja, ali ga je uveliko plasirao i popularizovao. Ono što zabrinjava u Indiji, zemlji u kojoj su seksualni napadi izuzetno česti, što takvo mišljenje nije samo prisutno kod neobrazovanih već i u ostalim društvenim slojevima ili kastama.
Relativno nedavno su fakulteti na Severu Indije zabranili ženama da nose džins jer takva zapadna odeća je previše provokativna za muškarce u kampusu.
Ali ako ste mislili da je tu kraj, prevarili ste se, imao je on i luđih, zapravo pogubnijih stajališta. Tako je silovana žena u njegovim očima gubila vrednost ljudskog bića, a pravdao je i ubijanje ćerki od strane očeva, u svrhu spašavanja porodične časti. Vrh navedenog činilo je i iduće stajalište, koje kaže da su žene koje koriste kontracepciju kurve. Jednom rečju ovakvo razmišljanje mogli bi samo okarakterisati kao mizoginiju s perverznim obeležjem.
Krajem života verovatno pod pritiskom javnosti i društvenih promena, malo je revidirao svoje stavove, ali šteta je već bila počinjena. Prema svetskom forumu Indija se nalazi na dnu polne ravnopravnosti, za što Gandi snosi dobar deo odgovornosti.
NE PROPUSTITE
Gandi kao rasist
U knjizi "Južnoafrički Gandi: Nositelj Carstva", vidljivo je da je Gandi shvatio moć nenasilne politike, ali je iza svoje dobro nameštene fasade skrivao i čoveka koji je u osnovi podržavao politiku Carstva, barem kada su druge rase u pitanju.
Sam je bio rasista pa je stanovništvo Afrike smatrao podrasom, odnosno rasom koja je manje vredna od ostalih. Nisu ga zanimale nevolje tamošnjeg crnog stanovništva, koje je nazvao divljacima. Gandijev biograf i unuk, koji je još uvek živ Rajmohan Gandi, navodi da je njegov deda nekada bio neznalica s predrasudama prema južnoafričkim crncima. Međutim Gandijev unuk gleda na tu problematiku subjektivno jer veruje, ili bolje rečeno želi da veruje da je Gandijeva borba za prava Indijaca u Južnoj Africi dovela do borbe za prava crnaca, što nije istina jer je borba za prava afričkog sveta počela znatno pre. U osnovi Gandi je prihvatio moć belog čoveka i u skladu s tim prezirao je afričke crnce. Danas se zna da je svesno zatvarao oči pred brutalnošću Carstva prema crnom čoveku. Napravio je očigledno oštru podelu bitaka u koje treba i ne treba ulaziti.
Upravo je knjiga “Južnoafrički Gandi” otvorila Pandorinu kutiju, a koja je očigledno imala barem donekle uspeha pa je tako na primer došlo do uklanjanja njegovog kipa na Univerzitetu u Gani. Naravno, neki se tome protive, pa čak idu tako daleko govoreći da je on samo čovek koji je priznavao svoje slabosti i radio na njima.
