"Moraš biti onakav kakav želiš svet da bude. Naša ljudska veličina ne leži u mogućnosti da promenimo svet, to je mit atomskog doba, već u našoj sposobnosti da promenimo sebe", rekao je jednom Mahatma Gandi.
Čuveni indijski revolucionar verovao je da je moral najmoćnija sila koja postoji, a moralnost je smatrao nizom vrednosti, uključujući religiju, društvo i porodicu.
On je kombinaciju ova tri ključna faktora definisao kao etički vodič za ceo svet, a defininisao je i 7 društvenih grehova koje mnogi čine i tako nanose ozbiljnu štetu društvu na svetskom nivou:
1. Politika bez principa
Čim ljudi čuju reč politika, oni počnu da zamišljaju političare. Ljude uključene u političke aktivnosti obično većina kritikuje, naziva korumpiranim i koristi ih kao izgovor za svoje neučestvovanje u političkim procesima.
Ono što je zapravo suština jeste da mi često ne shvatamo da smo i sami deo svega toga. Ako se politički sistem ne menja, to je samo zbog našeg učestvovanja, odnosno neučestvovanja. Svi članovi društva uključeni su u politiku, aktivno ili pasivno. Pitanje je samo da li naše učešće slavi jačanje moralnih vrednosti u političkoj sferi i tako čini svet boljim, ili ne.
Neka ne zna leva ruka, šta je desna dala: 100 dobrih dela ne vrede ništa ako učiniš ovaj greh!
2. Posao bez moralnosti
Ambicija je drugi faktor povezan sa društvenim grehovima. Ako ste zabrinuti samo za svoje dobro, onda ste u stanju da opravdate bilo koji postupak. Lični uspeh postaje izgovor da učinite i najnemoralnije stvari, po sistemu "cilj opravdava sredstvo". Čak i oni koji sebe smatraju pozitivnim članovima društva na kraju se "okliznu", opravdavajući sebe time da moraju da budu praktični i da misle na sebe i svoju porodicu, zaposlene... Sa druge strane, ljudi koji se drže moralnosti i etičkih principa nazivaju se idealistima i naivčinama. Sve to doprinosi da se linija između dobra i zla zamagli i da se "zakon džungle" ojača.
3. Novčana stabilnost bez napora
Rad nije samo put da dođete do novca; naše profesionalne aktivnosti nam pomažu da živimo dostojanstveno. Ali, život na tuđi račun je samo put da postanete društveni parazit. Novčana stabilnost bi trebalo da dolazi kroz vaš rad i to je istina. Ljudi koji žive bez cilja često padaju u depresiju, nezadovoljni su i život im izgleda besmisleno.
4. Obrazovanje bez karaktera
Obrazovanje je dug i obiman proces, a ignorisanje ove nepobitne istine vodi vas u sledeći društveni greh. Studiranje je mnogo više od učenja, treniranja i ekspertizma, jer je jedan od ciljeva da ne postanete mašina bez karaktera i ličnih uverenja!
Ništa tako Bog ne mrzi kao zlopamćenje: Greh teži od bilo kog drugog sagrešenja
5. Nauka bez humanosti
Veruje se da nauka služi humanosti, i to je u suštini tačno. Ali, svi znamo za slučajeve kada je nauka korišćena da bi se ljudi ubedili u lažne informacije, kao i za neetičke eksperimente na ljudima i životinjama. Nauka bez humanosti je jedan od najtežih društvenih grehova!
6. Zadovoljstvo bez odgovornosti
Traženje zadovoljstva je sasvim normalno. Svako od nas teži zadovoljstvima za svoje telo i dušu. Ali, sve treba da bude u granici normale, umereno, ili će ta radost na kraju postati šteta.
Gandi je umerenost smatrao jednom od najvećih vrednosti. Verovao je da uživanju u zadovoljstvima mora da se pristupi sa punom odgovornošću da to zadovoljstvo ne preraste u razvrat i uništi čitav sistem ljudskih vrednosti.
7. Vera bez žrtve
Iako je Gandi govorio o svojoj veri, hinduizmu, ovaj princip može da se primeni na sve religije. Ako propovedate neku veru, sve ono što govorite, mislite i osećate, morate i da radite. Religija bez žrtve je veliki društveni greh jer verovanja bez dela gube svoju suštinsku vrednost. Ako zaista u nešto verujete, budite spremni da se za to i žrtvujete.
