Pablo Neruda (pravo ime Neftali Rikardo Rejes) bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime odvodio je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
Rođen je 12. jula 1904. godine u gradu Peral u Čileu kao Rikardo Neftali Rejes). Sin železničara, Hosea del Karmen Rejesa Moralesa, i učiteljice Rose Basoalto Opazo, koja je samo mesec dana nakon rođenja sina preminula od tubekuloze.
Studirao je francuski jezik i pedagogiju. Španski građanski rat i smrt svoga prijatelja Federika Garsije Lorke na njega ostavlja neizbrisiv trag. Priključio je se revolucionarnom pokretu i tada je picao pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom. Od 1927. do 1935. radio je pri čileanskom konzulatu u Rangunu. Od 1939. do 1940. bio je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku, do 1943. godine. U Čile se vratio 1945. i postao senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea bio je progonjen. Uspeo je da pobegne u Evropu, gde je boravio u raznim zemljama. U Čile se ponovo vratio 1952, gde je živeo do svoje smrti 23. septembra 1973. godine. Objavio je još desetak knjiga poezije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971.
Juna 2011. pokrenuta je istraga o okolnostima njegove smrti 1973. godine. Patolozi su, kada je preminuo, utvrdili da je imao uznapredovali karcinom za koji se nije znalo.
Pablo Neruda za sobom je ostavio pravo bogatstvo, pretočeno u najlepše reči.
