Sa strahom se odnosim prema svojim željama. Nikad ne znam kakav krst ja to tražim od Boga. Ali kako je do sada potvrđeno milion puta, traženi (izmoljeni) krst je najteži.
Na primer, moja majka je uvek sanjala da ne mora da pere sudove i da čisti kuću..."Da mi je da mogu da ležim i ne brinem o sudovima i čišćenju kuće," često je govorila besno ribajući našu porodičnu kuću.
Moja drugarica, pevačica i glumica Ljilja, sanjala je da emigrira ("samo da pobegnem iz ove proklete zemlje!")
Moj prijatelj Zlatko, sanjao je da postane fantastično bogat.
A lepa Irena je sanjala da nauči da vozi automobil, pa da sebe časti skupim Alfa Romeom.
I tako je moja majka doživela moždani udar, i poslednjih deset godina svog života nije prala sudove ni čistila kuću, već je samo ležala u krevetu po ceo dan. Nije mogla da se pomeri, dok se nije ugasila.
A Ljilja je otišla u Los Anđeles da postane velika glumica, a dok se to ne desi prala je suđe i konobarisala kako bi preživela u toj velikoj i moćnoj Americi. Jednom je uspela da se "ubaci" na jedan film, ali samo kao statista.
Zlatko se fantastično obogatio, ali su mu neki otmičari kidnapovali dete tražeći veliki otkup. Kada je uspeo da otkupi dete, ono je gadno mucalo, dok je sam Zlatko ubrzo teško oboleo. Lekari su rekli: od velikog i preteranog stresa!
A Irena je naučila da vozi automobil, ali pošto nije imala novca, prodala je trosoban stan i za taj novac kupila automobil. Živela je u iznajmljenom stanu. A onda ju je stanodavac uslovljavao, povisio kiriju, pa je morala da se preseli jednom, pa drugi put... Iznervirana, slupala je novi automobil pa je morala posle da se vrati u roditeljski dom. Ponovo na početku...
Zbog svega toga često pomsilim: "Hvala ti Bože, što mi nisi ispunio neke moje lude želje koje sam imala!"
