Jedna od žrtava nasilja, koja je odlučila da javno govori o zlostavljanju koje je zajednop sa majkom godinama trpela od strane oca, jeste novinarka Kurira Suzana Trajković.
Suzana je u autorskom tekstu naglasila da ju je revolucija koju su žrtve nasilja pokrenule pod haštagom #nisamprijavila podstakla da svoju priču javno podeli i time podrži žrtve da prijave nasilnika.
- Ja sam uvek glasno govorila protiv nasilja. Nikada me nije bilo sramota da govorim o nasilju. Došao je 26. decembar i tražila sam na Tviteru heštegove #nisamprijavila. Poenta moje priče je da su institucije bile veoma zatvorene kad sam ja bila mala. Žene nisu mogle da se edukuju. Nekada je stigmatizacija žrtava bila velika - rekla je Suzana na početku emotivne ispovesti u jutarnjem programu Kurir televizije.
Suzana je potom otkrila neke pojedinosti iz privatnog života.
- Nisam puštala da se dešava nasilje. Svakoga dana gledaš nešto i shvataš da to tako ne sme. Deca ne reaguju već idu da se igraju napolje. Ja nisam bila takvo dete. Mamu sam najpre pitala da li da napišem tekst. Rekla mi je: "Gledaj, nas nema čega da bude sramota". Rekla mi je i da je imala sreću što sam ja bila toliko svesna i što sam bila iznad druge dece: "I što si bila dovoljno pametna da glumiš ispred oca da ćemo da odemo, da računaš kolika će nam biti kirija i moja plata..." - rekla je Suzana.
U tekstu "Užas" Suzana je opisala šta joj se dešavalo u detinjstvu:
- Otac je vikao da će ubiti majku i mene. Bila sam sitna, a on pijan. Uspela sam da se dokopam vrata i pobegnem od njega - deo je njenog teksta.
Dragana Ivanović, psiholog, navodi da nikada nije kasno da žrtva priča o zlostavljanju.
- Kao psiholog pozdravljam tekst i želju da se oslobodi nasilja. Ovaj njen uvid u to šta ne treba da trpi je odličan. Nažalost, nasilje se odvija u četiri zida, ne prijavljuje se, krije se. Nasilničko ponašanje je manipulativno i dobro osmišljeno. Pred drugima se predstavlja kao dobar suprug i otac, a zapravo nije takav. Često su šarmantni i prikazuju se onakvima kakvi nisu. Obično su to osobe koje imaju neki poremećaj ličnost - kaže Ivanović.
Suzana je naglasila da je prilikom prijave nasilja u porodici policija najažurnija.
- Zakazuju tužilaštvo i sudovi. Centar za socijalni rad neprestano je pričao da moji roditelji treba da se pomire, da on treba da ide na lečenje, a on ode, vrati se i sve ponovi. Sve je to vrlo traumatično. Onda preti da će ubiti. A Centar za socijalni rad priča da dete treba da ima oca. Slažem se, treba da ima oca, ali ne po svaku cenu - rekla je Suzana.
Spomenula je i neke bolne trenutke iz svog života.
- Otišla sam na njegov grob, sela, isplakala se... Rekla sam: "Neka ti je na čast, opraštam ti. Da ti zaboravim neću, ali sam ti oprostila". Imala sam smrtni slučaj 2017. godina. Mislila sam da mi je to nešto najteže u životu. Psihološkinja je rekla, nije to tvoje jedino breme. Shvatila sam da ja hoću da izaberem boljeg od tebe. Hoću bolji život za svoju decu - rekla je ona
