Već smo pisali o običaju koji se zove strndžanje, koji podrazumeva milovanje dvoje zaljubljenih pod budnim okom celog sela.
Sada vam donosimo običaj koji je bio dugo prisutan u Prizrenu, a reč je o običaju zvanom "svođenje mladenaca".
Svođenje mladenaca je u suštini upućivanje istih u bračne dužnosti.
Naime, oko ponoći se svode mladenci i za njih se izabere soba ukoliko u ponedeljak nije neki praznik i ako Usekovanje Jovana Preteče ne pada u ponedeljak.
"Svođenje mladenaca se izvodi na sledeći način. Momakovica (mladina drugarica) zajedno s mladim udatim ženama koje su mladoženjina svojta, priprema postelju u sobi, a ako nje nema usled siromaštva mladoženjinog oca, onda u podrumu ili ostavi. Kraj postelje se stavi vino i slatkiš za mladence. Mladoženja u međuvremenu ljubi svoje roditelje u ruku i starije u kući i zatim s mladoženjskim momkom odlazi u tu sobu, odnosno ostavi da mu on dadne određene instrukcije. Isto tako i mlada sve prisutne ljubi u ruku pa joj momkovica odvodi kod muža s tom što je prethodno i ona dobila instrukcije od momkovice.
Na ulasku u sobu ili ostavu mlada ljubi muža u ruku kao znak da je on stariji od nje u kući. Zatim mu pomaže da se svuče, ali i on nju mora da skine jer se mlada stidi da se razodene pred muškarcem koga vidi prvi put u životu, iako se s njim venčala.
Mlada žene koje su mladoženjine rođake najčešće savetuju mladu da mu te noći ne odgovara ni na kakva pitanja i da uopšte ne progovara ni reči.
Ranije je, prilikom svođenja mladenaca, mladoženjina rodbina davala sebi za pravo da čini razne drskosti: bezobrazno bi lupali mladencima na vrata, razbijali sudovce, lionice. Međutim, sada se takvo nepristojno ponašanje iz dana u dan iskorenjuje.
U zoru momkovica kuca na vrata prostorije u kojoj su mladenci, dajući im tako znak da je vreme da se ustaje i da se mužu daruje "boščaluk" što mlada i čini pod rukovodstvom momkovice. Muž njoj daruje, u zavisnosti od imovnog stanja, od 1 do 30 zlatnih novčića (5-10 pijastera). Mlada zatim oblači odeću koju je donela u miraz i sprema se da svima kako ko ustaje poliva vodu iz bokala za umivanje.
Za to vreme momkovica s drugim ženama hita u bračnu ložu da na postelji vidi znak devojačke nevinosti. I rastuže se ako ne vide taj znak, ne zato što sumnjaju u nevestino devičanstvo, već pre zato što su ubeđene da je neko svezao mladoženju vradžbinom i mađijama pa nije mogao izvršiti veliku tajnu braka", piše u knjizi Ivana S. Jastrebov "Običaji i pesma Srba u Turskoj: U Prizrenu, Peći, Moravi i Debru".
Kako se navodi u knjizi, prilikom običaja svođenja, kada mladoženja ljubi ruku svoje majke, one najčešće plaču na sav glas jer zato što od tog trenutka sin se moralno razdvaja od nje i vezuje za svoju ženu.
Svođenje je još jedan od patrijarhalnih zaboravljenih običaja koji od prve bračne noći i porodičnih odnosa prave tabu sa elementima rituala i magijske pozadine.
Još jedan stari srpski običaj je i javno izlagane okrvavljenih čaršava i to rodbini okupljenoj oko kućice u kojoj su mladenci spavali. Ako je mlada nevina (tj. ako je čaršav krvav), mladoženja plaća svadbu. A ako nema krvi na čaršavu, a mladoženja ne želi da vrati mladu, mladina porodica plaća svadbu.
Mladoženja je takođe imao pravo da mladu otera ukoliko čaršav nije krvav jutro posle bračne noći, čime bi ona i njena porodica bila trajno obeležena.