Hani, Trus i Fredi su 1940. godine bile tinejdžerke koje su tom trenutku imale 19, 16 i 14 godine. Eksperimentisale su sa šminkanjem i kikotale se oko dečaka. Ali, onda je počeo Drugi svetski rat u maju iste godine i nacisti su okupirali njihovu domovinu - Holandiju. Istog trena, ovim mladim ženama je otrgnuto detinjstvo, a nametnutno najteže životno pitanje - da li da se priklone novom režimu ili pruže otpor?
Hani Šaft i sestre Trus i Fredi Overstigen bile su devojčice koje su odrasle u potpuno drugačijim uslovima i imale su veoma specifične karaktere. Pa, šta je to što su pametna riđokosa Hani, "muškarača" i prirodni vođa Trus i ženstvena i borbena Fredi imale zajedničko? Poštovale su isti ideal sveta u kojem treba da živimo i osećale su dužnost da se bore protiv nepravde nacističkog režima i okupacije. Iz tog razloga, odlučile su da pruže otpor!
Fredi je imala samo 14 godina kada se pridružila holandskom pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata i svega par godina starija kada je postala jedan od njihovih naoružanih ubica. Zajedno sa svojom sestrom Trus, a kasnije i Hani Šaft, ovaj trio je mamio u zamke i ubijao naciste i njihove kolaboratore u Holandiji.
Trus i Fredi su odrasle u gradu Harlem sa samohranom majkom koja je bila komunista i naučila je ćerke sve o važnosti borbe protiv nepravde. Među prvima je prihvatala Jevreje u svoj dom, a praćene njenim primerom i sestre su naučile da ako želiš nekome da pomogneš - moraš da se žrtvuješ.
U maju 1940. godine nacisti stižu u Holandiju u kojoj će ostati sve do kraja rata. Devojke su se odmah pridružile svojoj majci u distribuciji novina i pamfleta protiv nacista i u korist otpora: "Takođe smo lepile upozorenja na nemačke postere na ulicama gde su pozivali muškarce da rade u Nemačkoj. Onda bismo brzo pobegle na biciklama", prisetila kasnije Fredi u intervjuima.
Zavodile, pa ubijale!
I ovako "sitna" dela predstavljala su u to vreme veliku opasnost. Ukoliko bi nacisti ili holandska policija uhvatili sestre, mogli su da ih ubiju. Ali, obe su bile mlade, a Fredi je izgledala još mlađe kada bi uplela kikice, a zbog toga nisu bile toliko sumnjive kao lica koja rade za pokret otpor. Ovo je verovatno bio jedan od razloga zbog kojeg je 1941. godine komandir pokreta otpora posetio njihovu kuću i pitao majku da regrutuje Fredi i Trus. Ona je pristala, kao i sestre.
"Tek kasnije nam je rekao šta zapravo treba da radimo - da sabotiramo mostove i železničke pruge. Ali i da naučimo da pucamo, da pucamo u naciste. Sećam se da je moja sestra šaljivo na to rekla: 'Pa, to je nešto što nikad pre nisam probala!'", ispričala je decenijama kasnije Trus.
U više navrata devojke su zavodile naci oficire i mamile ih u šume gde bi ih neko iz otpora upucao. Ali, veoma brzo su i one naučile da barataju oružjem pa su počele same da idu na krvoločne misije. Kasnije su postale "eksperti" za ubijane Holanđana koji su sarađivali sa nacistima i hapsili Jevreje i članove pokreta otpora.
Ove devojke su bile neobične. Bilo je mnogo žena u holandskom pokretu otpora ali nijedne nisu bile poput njih. Nema mnogo primera žena koje su same ubijale naciste i njihove kolaboratore, istakli su kasnije stručnjaci za rat i Holokaust. Fredi je bila posebno dobra u praćenju meta ili čuvanja straže na misijama jer je izgledalo veoma mlado i nije budila sumnju. Obe sestre su pucale u nameri da ubiju, ali nikada nisu otkrile koliki je broj njihovih žrtava. Govorile su da su bile vojnici, a da vojnici o tome ne pričaju.
Lov na "devojku sa crvenom kosom"
Iako nije poznato mnogo detalja njihovih likvidacija, zna se da su uglavnom pratile metu do njegove kuće i tu ga ubijale ili im nameštale sačekuše na biciklima. Pored likvidiranja neprijatelja, njihove dužnosti su bile i da dovode jevrejske izbeglice do skrovišta i postavljaju bombe na železničke pruge. Onda su upoznale devojku koja će upotpuniti njihove živote - 1943. godine im se pridružuje Hani Šaft.
Hani je bila riđokosa studentkinja koju su primoravali da potpiše da podržava naciste, ali je ona to odbila zbog čega je morala da beži i pridruži se holandskom pokretu otpora. Počela je od malih poslova poput krađe ličnih dokumenata za Jevreje, ali onda je počela da zalazi u nasilnije poslove. Zajedno, ove tri mlade žene su nastavile niz ubijanja neprijatelja, a Hani su nacisti smatrali izuzetno opasnom i znali su za njena delovanja - zvali su je "devojka sa crvenom kosom". Neprestano su je lovili, pa su čak uhapsili i njene roditelje kako bi je naterali da se preda.
Hani je postala najbolji prijatelj Trus i Fredi, i uvek su operisale zajedno. Zato ne čudi što su sestre bile slomljene kada je Hani 1945. godine, samo tri nedelje pre kraja rata uhapšena. Držali su je u zatvoru u Amsterdanu, a onda je odveli na polja gde su je brutalno likvidirali. Mnogi tvrde da su Hanine poslednje reči bile "Ja bolje pucam" pošto ju je dželat prvobitno samo ranio.
Košmari nakon rata
Nakon rata, Fredi i Trus su ostale da se bore sa traumom zbog svih ljudi koje su ubile i gubitkom najbolje drugarice. Obe nisu mogle da se pomire sa tim što su preživele rat, a Hani nije. Trus je postala vajarka i stvarala skulpture, a kasnije je i pričala o svom radu u pokretu otpora. Fredi je pokušala da se nosi sa svim tako što se "udala i napravila decu", kako je rekla za holandski VICE 2016. godine. Ali, horori rata su je i dalje držali budnom noću. U drugom intervjuu, Fredi se setila kada je videla osobu koju je upucala kako pada na zemlju i prvi ljudski impuls joj je bio da mu pomogne.
"Nismo osećale da je to za nas", rekla je Trus za ubistva koja su počinile: "Ne prija to nikome osim ako nisu u pitanju pravi kriminalci".
Obe sestre su umrle kada su napunile 92 godine - Trus 2016. a Fredi 5. septembra 2018. godine, samo dan pre svog 93. rođendana. Tokom većeg dela njihovog života, Holandija nije na adekvatan način prepoznala njihove heroizam i svrstala ih među komuniste. Tek 2014. godine su konačno primile nacionalno priznanje za njihovu službu državi i dobile orden.
