Pojava mu je bila impresivna: crne naočare, krojena odela, zalizana crna kosa, neverovatne govorničke sposobnosti, "čudesna izlečenja". Sve je to dovlačilo nove ljude u stado. Zaneseni njegovom harizmom i obećanjem boljeg života, mnogi su mu davali sve što su imali verujući da je to za opšte dobro, mada je sve završavalo u njegovom džepu.
A onda je nakon jednog nejgovog postupka ceo svet ostao nem. Pre 42 godine Džim Džons, vođa velikog kulta naterao je svoje pristalice da izvrše kolektivno samoubistvo. U roku od sat vremena 907 ljudi izgubilo je život, među njima je bilo 300 dece. Spasilo se svega nekoliko njih, dok su drugi koji su pokušali da pobegnu ubijeni zajedno sa američkim senatorom i novinarskim ekipama.
NE PROPUSTITE
Ko je čovek koji je bio spreman na ovakav zločin i šta ga je nateralo da to uradi?
Džim Varen Džons, rođen je u Indijani 1931. godine. Potiče iz siromašne porodice, a prijatelji iz njegove mladosti naknadno su ga opisali čudnim. Još kao dete bio je veoma religiozan, ali i opčinjen smrću.
Imao je četvoro dece. Biološkog sina i troje usvojene. Bio je izuzetno harizmatičan i vešt govornik što mu je pomoglo da osnuje pokret, Hram ljudi i okupi veliki broj tamnoputih Amerikanaca koji nisu bili zadovoljni stanjem u društvu.
Zbog toga što Indijana nije bilo mesto gde su različitosti tog tipa uveliko bile prihvaćene, Džons je svoje mesto djelovanja preselio u Kaliforniju nakon čega se 1976. godine sa hiljadu svojih pristalica seli u južnoameričku državu Gvajanu, gde je izgradio svoj grad.
Svoju filozofiju bazirao je na Marksu, a manifestovao ju je kroz ubeđivanje svojih vernika da treba svi da brinu jedni o drugima.
Želio je da Marksizam uvede u crkvu, što mu je pošlo za rukom. I ne samo to, nego je dobio svoju crkvu gde je mogao da pripoveda. Pošto u Indijani nisu gledali naklono na tamnopute osobe, Džons se našao u problemu i hteo je da potraži mnogo slobodniju sredinu. Kada je krenuo za Kaliforniju, sa sobom je poveo 91 osobu.
Nakon dolaska u Kaliforniju postaje već prepoznatljiv u medijima, čak ga i Njujork Tajms intervjuiše: Besan zbog rasne diskriminacije, Gospodin Džons osnovao je svoju crkvu koja će biti otvorena za sve etničke grupe. Da bi prikupio novac, prodavao je uvezene majmune kao kućne ljubimce.
Počinje medijska trka za Džonsa, prijatelji ga savetuju da ostane anonimna ličnost, međutim ponesen slavom Džons počinje da se pojavljuje na ekranima i radio stanicama. Tada postaje vidljiv čovek koji se pita za mnoge stvari. Uspeo je da napravi rasne promene u policiji, lokalni i vodeći političari dolazili su prvo kod njega, pa su tek onda razgovarali sa drugim bitnim ličnostima. Njegova popularnost je sve više rasla, a Džons se sve više gubio..
Kalifornija zemlja slobode i početak kraja
Umišljao je da je apostol, bog, da leči ljude. U jednom crkvenom predavanju izlečio je dve žene. Jedna je bila slepa, druga u kolicima. Sve je snimila kamera i njegov kult napravila još većim. Na kraju se ispostavilo da je reč o prevar, međutim, za mnoge prekasno.
Priča se širila, a brojnost povećavala.
Mračne tajne "Hrama ljudi
Njegovim sledbenicima je bilo zabranjeno da razgovaraju međusobno. Govorio je da su na testu lojalnost, da šalje ljude bliske svojim sledbenicima da provere njihovu vernost. Kada bi uočili njegovo iskušenje, trebalo je da tu osobu prijave što bi značilo da su prošli test. Međutim, druga stvar je bila u pitanju. Nije bilo nikakvih izaslanika, uveo ih je u igru "tužakanja". Deca su prijavljivala roditelje, supružnici supružnike, a onda su usledile kazne. Uz sve to, postojala je njegova seksualna izopačenost. Tvrdio je da je jedini heteroseksualac na svetu i da može da ima odnose sa svima. U realnosti, Džons je silovao svoje sledbenike. Od muškaraca do žena. Psihološki, emocionalni i seksualni teror nisu svi mogli da izdrže.
Tada je nekoliko njih izašlo u javnost i progovorilo o teroru koji su trpeli.
Ljudi su prodavali domove, novac i sva primanja davali Džonsu, a on je raspoređivao novac. Imali su sve što im je potrebno, ali sada Džons sa teškim optužbama mora da napravi nešto što će ga izbaviti iz teške situacije. Odlučio je da beži sa svojim pristalicama, obećao im državu za njih, grad za njih, a tako i bilo. U roku od šest sati sve svoje članove stavio je na nekoliko aviona i odvezao u Gvajanu, u Džonsov grad. Samo nekoliko njih se vratilo sa tog mesta živo.
Tu se pojavljuju novi problemi, Džons nije dopuštao nikome da napušta grad. Nisu imali nikakve informacije osim onih koje bi im on donosio. Njegovi govori puštali su se preko razglasa i danju i noću. Ljudi su postajali nezadovoljni, ali niko nije smeo da iskaže nezadovoljstvo. Preživleli svedoci Hrama govorili su da je stanje bilo podnošljivo dok on nije tu, ali kada se vrati sa puta, kao da donese mračnu energiju za sobom. Porodice čiji su članovi otišli u Gvajanu i njegov grad tražili su pomoć vlasti. Nisu se čuli sa svojim najbližima i bili su u strahu za njihove živote. Našli su posrednika koji će njihove strahove napisane na papir predati u Kongres. Kalifornijski kongresman Leo Rajan, zainteresovao se za priču i odlučio da poseti Džonsov grad. Sa sobom je poveo nekoliko novinarskih ekipa uključujući i NBC.
Jedna greška i dan smrti
Sve se odigralo u 48 sati. Senator Rajan je stigao u Džonsov grad i toplo je dočekan tu. Rajan je bio toliko oduševljen da je održao govor podržavajući Džonsov grad i "Hram ljudi" i dobio je gromoglasan aplauz.
Krenula je zabava svi su uživali i divili se Rajanu i svom lideru Džim Džonsu. To se dešava 17. novembra. Tokom snimanja oduševljenih lica, snimatelj je prolazio kroz mase. Jedan od sledbenika predao mu je pisanu poruku za Rajana na kojoj je pisalo "Izbavi nas odavde". Od tog trenutka sve se promenilo.
Novinari su znali da imaju priču koju su počeli da snimaju 18. novembra. Razgovarali su sa nekoliko članova sekte i ubrzo im se pridružila veća grupa ljudi koja je želela da beži iz kampa. Kamere su sve snimile, senator Rajan je bio svestan šta se dešava, a svestan je postao i Džons.
Tada je izjavio "Ako žele da idu, neka idu. Pomoći ćemo vam sa prevozom do aviona". To je i učinio, novinarske ekipe, snimatelji, senator i 15 članova želelo je da ode i svi su krenuli ka avionu. Kada je sve bilo spremno za polazak pojavio se traktor i iz njega je izašao čovek sa puškom u ruci.
Svi su bili uplašeno i zastali su na trenutak. Taj čovjek je počeo da puca, a na prikolici traktora se pojavilo još nekoliko pucača. Senator je ubijen, spasili su se dva člana tehničke podrške snimateljima i savetnica senatora Rajana.
Savetnica Rajana koja je preživela izjavila je "Gledala sam te ljude, srećne, uživali su. Ne bih mogla zamisliti da će svi za 24 sata biti mrtvi".
U gradu, Džons je znao šta se dešava. Nema povratka. Napravio je sok u koji je sipao cijanid. Podelio je svima i rekao "Bolje da umiremo u miru, nego da nam taj mir oduzmu".
Majke su sok sipale bebama, deca su ga pila, za nekoliko trenutaka svima bi udarila pena na usta i svi bi padali na zemlju. Jedno po jedno, svi. Tri člana sekte uspela su da pobegnu u prašumu tokom tog dešavanja i tako ostali jedini živi svedoci. Kada je naterao sve da se ubiju, Džons je stajao iznad 907 mrtvih ljudi, od toga su preko 300 bila deca. Džons je ostao poslednji, legao je na krevet i pucao sebi u glavu. Autopsija je pokazala da je Džons koristio jake lekove za depresiju i maniju.
Ovo je poslednji intervju koji Džim Džons dao za televiziju. Pola sata nakon ovoga nastala je najveća tragedija:
