Dragutin Matić rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe dete oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali "Dragutin Đorin".
Dragutin se opismenio tek u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi, do tada nije znao da čita i piše. Sa ženom Krunom je imao petoro dece.
Učesnik tri rata
Početkom 1910. Dragutin je otišao na odsluženje vojnog roka u Beograd. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju. U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome je učestvovao, a takođe je bio aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata.
U oba ova rata Matić pokazao je veliku hrabrost. Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, poveren mu je zadatak izviđača. I upravo kada je nastala čuvena fotografija, a Matić je dobio nadimak "oko sokolovo".
Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odsluženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja, koja nažalost nisu sačuvana.
- Nјegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovla je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažlјivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata - stoji u knjizi o Dragutinu Matiću.
Kako je nastala čuvena fotografija
Dragutina je slikao Samson Černov, ruski novinar i fotoreporter, dopisnik listova "Novoja vremja" i "Ruskoje slovo". Fotografija Dragutina Matića nastala je pred povlačenje naše vojske preko Albanije. Černov se našao na prvoj liniji fronta već u prvim danima Prvog svetskog rata u Srbiji.
Pratio je srpske trupe i bio na licu mesta da snimi borbe i razaranja gradova i naselјa. Fotografisao je i obične vojnike-selјake i kralјa Petra Velikog, koji je došao na prvu liniju fronta da uzme učešće u odbrani ugrožene otadžbine. Veliki ruski fotograf i umetnik se pokazao i kao veliki požrtvovani ratni drug srpske vojske kada je zajedno sa njom prešao Albaniju. Tada je napravio svoje najbolјe i verovatno najpotresnije fotografije Prvog svetskog rata.“
Za fotografiju saznao nakon skoro pola veka
Za postojanje fotografije i da se nalazi na njoj Matić je saznao 47 godina posle završetka Velikog rata. Zahvaljujući gramofonskoj ploči "Marš na Drinu" na čijem omotu je bila čuvena fotografija, na kojoj su 1965. stari ratnici prepoznali ratnog druga. Kostadinka Savić, iz Niša, kad je videla omot na ploči, uzviknula je: "Pazi, Dragutin Matić". Kupila je ploču i poslala je u Kaletince kod Gadžinog Hana, na Matićevu adresu.
Svi detalji Matićevog života i ratovanja zabeleženi su u knjizi "Moj otac – Oko sokolovo", koja je objavlјena 1998. godine povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta, a autor je Dragutinov sin, novinar Blagoje Matić.
Videvši sliku, Dragutin je, kako piše Blagoje, uzviknuo: "Jest, to sam ja. Zaista me slikao!" Mislio je na novinara koji ga je fotografisao i "nekud otišao", nije znao ni da je preživeo, ni da je fotografija dostigla svetsku slavu.
Spomenik Dragutinu Matiću
Dragutinu Matiću podignut je spomenik na trgu ispred opštine Gadžin Han. Osveštao ga je tadašnji vladika niški, a kasnije srpski patrijarh Irinej, uz vojne počasti otkriven je 1998. godine u okviru proslave osamdestogodišnjice oslobođenja Srbije.
Kuća najpoznatijeg srpskog vojnog izviđača postaje muzej
Dragitin, simbol Prvog svetskog rata, uskoro će dobiti muzej u rodnom Kaletincu kod Gadžinog Hana. Matićevi naslednicii su njegovu rodnu kuću, koja je decenijama propadala, ustupili opštini.
Osim same kuće u kojoj je Matić rođen 1888, radiće se i reparacija predmeta koji su se tamo zatekli, kako bi i oni bili izloženi. Za obnovu kuće opština Gadžin Han izdvojila je više od četiri i po miliona dinara.
