Gradonačelnik Branko Pešić, nekadašnji prvi čovek prestonice SFRJ, umro je pre 33 godine. Za vreme njegovog mandata podignuti su "Gazela", "Beograđanka", Terazijski tunel, "Pionir", "25. maj", "Pinki", "Olimp", Muzej savremene umetnosti, Ada Ciganlija postala je uređeno kupalište…
Na čelu Beograda, od 1839. do danas promenilo se 66 gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Ovaj Zemunac od 1965. do 1974. godine stolovao je u Starom dvoru.
Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 žitelja. Izgrađeno je čak 86.000 stanova! U to vreme drugovi i drugarice dobijali su novoizgrađene nekretnine. Međutim, Pešić je živeo skromno u prizemnoj kući koju je nasledio.
Pešić je za života bio cenjen u javnosti zbog toga što je stalno želeo da pomaže građanima. Nije imao službeni automobil ni šofera. Vozio je svog "pežoa 504" i "opel askonu", sa kojima je često znao da usput vozi svoje sugrađane.
Beograđani su bili toliko slobodni da su ga zvali na kućni telefon, a nisu se ustezali ni da mu u Zemunu zakucaju na vrata.
Patrijarh Pavle je imao neverovatan smisao za humor: Anegdote koje će vas oduševiti!
Čak je i očevu kafanu dao na korišćenje jedom klubu. Nije mu bilo strano ni da se potuče. Jednom je izudarao dvojicu siledžija koji su na ulici davili milicionera.
"Jednom, dok je bio predsednik Opštine Zemun, spasao je jednu devojku od nasilnika. Sutradan, nakon što ih je istukao, pretučeni nasilnici su došli u njegov kabinet da se izvinjavaju", priseća se Lazar Pešić.
Anegdota o kojoj se i danas priča
I danas kruži veliki broj anegdota vezanih za gradonačelnika. Branko Pešić je svojim kolima ljude vozio iz Zemuna ka centru, svakome je pamtio ime, znao je usred noći da pozove telefonom direktore Elektrodistribucije ako ne gore ulične sijalice tamo gde je prošao… A o jednoj situaciji se posebno priča:
Priča kaže da je jednom negde na Starom gradu, usred noći pukla vodovodna cev. U pola tri ujutru gradonačelniku Pešiću je zazvonio telefon – jedan Beograđanin iz tog kraja prijavio je havariju i žalio se kako majstora još nema.
Bunovan ili ne, Pešić je zapisao broj telefona besnog sugrađanina i obećao da će problem biti rešen. Zatim je zvao nadležne službe i do podneva tog dana rupa je bila zapušena, a vodosnabdevanje u tom delu grada normalizovano.
Sledeće noći, priča kaže, tačno u pola tri, Branko Pešić je pozvao broj telefona koji mu je Beograđanin koji se žalio ostavio kako bi mu rekao da je havarija rešena.
– Znam da je rešena! Kako se uopšte usuđujete da me budite u ovo doba – povikao je probuđeni sugrađanin na gradonačelnika.
Branko Pešik je preminuo 4. februara 1986, u godini kada je trebalo da ode u penziju. Bolovao je od srca i šećerne bolesti.
