Sve je manje toplih i sunčanih dana, polako ih zamenjuju kiša, vetar i oblaci, a hladno i tmurno vreme u velikoj meri odražava se i na naše raspoloženje.
Bezvoljni smo, nervozni, osećamo umor i pad energije, ne izlazi nam se iz kuće, jednostavno rečeno nije nam ni do čega.
NE PROPUSTITE
Kako prepoznati jesenju depresiju?
Po čemu se razlikuje jesenja depresija, od sličnih psihičkih stanja, kako da je prepoznamo i pobedimo, objašnjava dr Marija Vranić, psihijatar u KBC "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu:
Nema sunca
Jedno od objašnjenja za nastanak sezonske depresije su neurotrasmiterske promene, manjak serotonina i dopamina, i povećanje nivoa melatonina, na šta u značajnoj meri utiče količina sunčevih zraka. Istraživanja pokazuju da sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne prethodi psihosocijalni stres.
- Jesenja ili sezonska depresija je u tesnoj vezi sa promenom godišnjeg doba. Epizode sezonske depresije javljaju se u istom periodu, počinju u jesen i traju do kraja zime. Oduvek se znalo da na raspoloženje mogu da utiču vremenske prilike, manje sunčanih, a više kišnih i tmurnih dana, kao i oblaci.
Značajan broj ljudi je osetljiv na promenu vremena, ali da biste bili sigurni da patite od ovog problema, potrebno je da više godina, u istom periodu, imate slične simptome - kaže dr Vranić.
Organizmu je potrebno vreme da se adaptira na novonastalu situaciju i nagle promene temperature.
Koga pogađa jesenja depresija?
Koga najčešće pogađa, da li se javlja kod osoba koje su, inače, sklone depresiji ili i kod zdravih ljudi?
- Ovome su sklonije osobe koje imaju biološku podlogu za depresiju i hronična telesna oboljenja, a zapazili smo i pogoršanje kod ljudi sa hroničnim depresivnim stanjem. U tom periodu godine ima i drugih promena, a to su povratak radnim obavezama i smanjenje socijalnih kontakata. LJudi se manje kreću i više vremena provode u zatvorenim prostorima - ističe dr Vranić.
Koji su simptomi jesenje depresije?
- Najčešći simptomi su neraspoloženje i gubitak interesovanja i zadovoljstva, ali i povećana potreba za spavanjem, povećava se apetit i telesna težina, kao i žudnja za uvećanim unosom ugljenih hidrata. Sezonska depresija pogađa do 10 odsto populacije, a učestalost i intenzitet simptoma je različit od osobe do osobe.
Posebno osetljiva populacija su stariji jer je među njima veliki broj onih sa hroničnim oboljenjima, samim tim organizam je osetljiviji na promene u spoljnoj sredini. Javlja se kod osetljivijih mlađih osoba i onih koje su podložni promenama raspoloženja. Što se tiče geografske distribucije, ova pojava je zastupljenija u severnijim i klimatski tmurnijim predelima.
Kako je pobediti?
- Najdelotvorniji pristup je psihoterapija, a kada je potrebno i uključivanje lekova. Od koristi su i opšti saveti: kvalitetna ishrana, umereno bavljenje fizičkom aktivnošću, kao i širenje socijalne mreže. Želimo da ohrabrimo pacijente da se javljaju u naše ambulante gde mogu da dobiju pomoć i podršku u ovim, za sve nas, teškim vremenima.
Koliko je opasna?
- Naša istraživanja upućuju na to da je depresija najčešće neprepoznata, a samim tim i nelečena, što ima visoku socijalnu i ekonomsku cenu.
Pravovremeno lečenje je najvažnije.
Zbog svega toga, rana dijagnostika i pravovremeno, adekvatno i efikasno lečenje i zbrinjavanje depresije od ključnog značaja je za smanjenje ozbiljnih posledica do kojih ovi poremećaju, mogu dovesti kod pojedinca, njihove porodice i zajednice u celini.
Pristup je individualan. Potrebno je da pacijenti koji primete sve navedene simptome potraže pomoć psihijatra, jer je pravovremenost vrlo važna karika u borbi sa ovim stanjem - zaključuje Vranićeva.
