Care Nebeski, Utešitelju, Duše Istine, Koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznice dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
Onoga ko pažljivo čita ovu molitvu nehotično obuzima strah i trepet zbog uviđanja svoje nedostojnosti da primi Duha Svetoga u oskrnavljenu dušu svoju.
NE PROPUSTITE
„CARE NEBESKI, UTEŠITELJU, DUŠE ISTINE“. Ove reči kao da bodre dušu, govore da Bog u Trojici Nerazdeljivi, Car Nebeski, Car carstvujućih – Bog Duh Sveti – gleda na sve žitelje zemlje koji prizivaju ime Njegovo sveto i gotov je da pomogne svakoj duši čovečijoj i da pruži utehu i ukrepljenje.
Care Nebeski! Ti vidiš kako mi je teško. Duša moja robuje strastima i porocima, nemam snage da se sa njima borim. Iznemogao sam pod bremenom grehova! Ko može da me spasi i uteši u mom očajnom stanju, ako ne Ti, Utešitelju, Duše Istine?!
„KOJI SI SVUDA PRISUTAN I SVE ISPUNJAVAŠ“. Pri ovim rečima u duši se utvrđuje nada, umnožava radost vere da je Duh Sveti svuda, na svakom mestu, sa svih strana nas obuhvata od spolja i u unutrašnji dom naš, dušu, ulazi. U svako vreme prizivaj Duha Svetoga, i On će bez oklevanja dobro doći u pomoć, sve će dati, sve ispuniti.
Care Nebeski! Ti si moja sila, Ti si moja krepost! Tobom sve oživljava, Ti svuda i sve ispunjavaš. Ispuni radošću i veseljem dušu moju, nadom na Tvoju Božansku pomoć!
„RIZNICE DOBARA I DAVAOČE ŽIVOTA“. Sve dobro i valjano u životu čini se uz pomoć Duha Svetoga. U dušu čoveka koji sa verom, nadom, ljubavlju svim srcem i svom dušom uzdiše ka Bogu, prebiva neprestano u molitvi, useljava se Duh Sveti jer je On Riznica dobara, i daje svima život večni.
Care Nebeski! Ti si – svetlost! Ti si Život! Davaoče dobara! Daruj mi sve što je neophodno za večno spasenje: tvrdu veru, nadu, ljubav, istinsko pokajanje, smirenje, poslušnost, trpljenje. Nauči me svemu dobrom, svetom. Nauči me da se molim, i Sam u meni moli se!
„DOĐI I USELI SE U NAS, I OČISTI NAS OD SVAKE NEČISTOTE“. Duša svesna svoje ništavnosti pred Bogom, sa dubokom tugom u suznoj molitvi prosi: “ Duše Sveti, ne uklanjaj se od mene, ne udaljuj se od mene, ne gnušaj se moga nečistog, smradnog srca, nego doći i useli se u mene, i očisti me od svake nečistote, izvedi iz ropstva strasti“.
Care Nebeski! Ništa nije skriveno od Tvojih Božanskih očiju. Ti vidiš sve najskrivenije kutove moje duše i sve njene nečistote. Ti vidiš i moju nemoć u borbi sa grehom. Ti Sam, Duše Sveti, svemoćnom Svojom blagodaću očisti me od svake nečistote tela i duha.
„I SPASI, BLAGI DUŠE NAŠE“. Pri ovim rečima zrak nade svetluca u klonuloj duši i ona smelošću vere, u nadi na milosrđe i blagost Božiju, doziva: „Spasi, blagi Duše Sveti, ne odbaci me, izgubljenu ovcu stada Hristovog, spasi oca mog duhovnog sa svima njegovim duhovnim čedima, i sve pravoslavne hrišćane. Daj mi, Gospode, da svagda ljubim svakoga bližnjega svoga, kao sebe, i da se ni zbog čega ne ljutim na njih i da ne služim đavolu.
Daj mi, Duše Blagi, da raspnem svoje samoljublje i gordost, želju za sticanjem (lakomost), maloverje i ostale strasti. Neka nam ime bude – Uzajamna Ljubav!“
Starac Sava pskovo-pečerski (Gospode, Ti si život moj! – izvodi iz dnevnika)
