Pouku o duvanu dao je veliki ruski duhovnik sveti Jovan Kronštatski baveći se pitanjem zbog čega vernik ne treba da puši.
Duvan je zaslađena pilula đavola, kaže sveti Jovan Kronštatski.
"Čovek je izopačio i samu čulnu nasladu. Za miris i ukus i delimično samo disanje, on je smislio i dim, i skoro neprestano ljut i smradan dim, prinoseći to kao stalnu kadionicu demonu koji živi u telu, zaražava ovim dimom vazduh svog stana i spoljašnji vazduh, a pre svega se napaja ovim smradom sam – i ovo stalno ogrubljivanje svojih osećanja i svog srca koje stalno guta dim ne može da ne deluje i na tananost iskrenog osećanja, ono mu daje telesnost, grubost, čulnost.
Gorenje tvoje cigarete ili cigare vrlo dobro prikazuje truljenje tvog srca u vatri strasti: kao što ti cigara gori u ustima, tako tvoje srce gori u vatri raznih strasti. I kao što su strasti stalno i veliko podsmevanje jadnim ljudima, tako je pušenje duvana njegovo novo podsmevanje.
Pušenje pred decom: Evo šta se dešava u telu mališana i kakve su posledice!
Pušenje je, zaista, protivprirodna stvar. Usta uopšte nisu data čoveku da bi njima jeo dim. Dim nije hranljiv, pitajte koga hoćete i ne pomaže varenje. Disanje uopšte ne postoji da bismo udisali dim.
Ne sme se stalno jesti, pušiti, ljudski život se ne sme pretvoriti u stalno jedenje i pijenje i pušenje (iako ima i takvih koji skoro stalno jedu, piju, puše), i evo, lukavi duh je život pretvorio u pušenje, i od usta koja treba da blagodare Gospodu i da Ga slavoslove, načinio je peć koja se dimi. Što lakše i manje uzimaš i hranu i piće, tim tananiji i lakši postaje duh.
Duvan je zaslađena pilula đavola, koju je on dao telu, krijući se iza prividne potrebe, njene besmislene pohote. Četiri zla đavo odjednom čini kroz duvan: ubija dragoceno vreme, skraćuje život, izaziva najgluplju želju i siromašnima oduzima nasušnu hranu.
Pušeći svoju cigaru i udišući njen dim, usađuj u svoje srce misao da ćeš sâm jednom postati večni ugarak, ako na ovom svetu budeš prepušten samo zadovoljstvima čulnosti."
