Borbu sa depresijom „platila“ je na svoj način, a danas je osmeh njena misija, uz rušenje predrasuda prema osobama koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem.
Osmeh Milice Veljković danas znači snagu i motiv za borbu, kao i otvoren razgovor o temama o kojima se ćuti i koje su izložene stigmi
Taj dan joj je u potpunosti promenio život. Sa 16 godina, skokom sa zgrade, pokušala je sebi da oduzme život. Zato što se uvek osećala drugačijom od drugih, neprihvaćena, što je bila hipersenzitivna, zato što nije znala šta tačno znači empatija... Milica Veljković (29) uprkos invalidskim kolicima, konačno se, kako sama kaže, suočila sa problemima sa kojima do tada nije mogla ili umela da se bori i izbori. U ispovesti za eKlinika portal Milica kaže tu nije počela samo njena borba sa depresijom, već i prepoznavanje i prihvatanje sebe u svakom smislu, kao i nova vera u ljude i lepote života.
Unutrašnji konflikti, hipersenzitivnost, osećaj da si drugačiji i zbog toga neprihvaćen...
– Kao tinejdžerka, ali i tokom ranog detinjstva, uvek sam se osećala drugačije, često sama u svojim mislima. Osećanja su bila svuda, i kako kažu, mi koji uvek izraženo osećamo – sve doživljavamo dosta intenzivno. Tada nisam znala šta je hipersenzitivnost, niti značenje empatije i nisam mogla da se povežem sa tim u potpunosti, ali i dalje sam često bila okarakteriasna kao neko ko je plačljiv, ljutit, i uvek previše svojeglav. Mislim da je taj neprekidan konflikt sa svetom i unutar mene same, doveo do toga da imam osećaj da nigde ne pripadam, a pokušavala sam da se uklopim. Na kraju, odluka koju sam donela bila je odraz tog kraha i kraj puta koji je delovao izuzetno turbulentno, iako je u stvari tek počeo. Imala sam 16 godina kada sam pokušala da se ubijem – priseća se Milica dana koji su joj odredili život.
Rane misli o smrti, želja da duševni bol prestane i griža savesti
Niko nije znao za očaj i moje nečujne krike, seća se Milica Veljković, koja je sa 16 godina pokušala da se ubije da bi spasila voljene...
