LJUBAV JAČA OD MRŽNJE

UMRLI SU ZAGRLJENI: Bili su najlepši par Sarajeva, a njihova sudbina je najtužnija ljubavna priča koju ste čuli!(VIDEO)

Njihova ljubav bila je žrtva velike etničke mržnje, ali oni su u smrt otišli zagrljeni - uprkos svemu!

Lifestyle
Autor:
Foto: Printscreen/YouTube/CNN

18. maja jedna velika ljubav pokošena je snajperskim hicima na Vrbanja mostu u Sarajevu. Čitav svet saznao je za tragičnu priču sarajevskih Romea i Julije, koji su postali simbol pobede bezumnog ludila nad svim dobrim i plemenitim.

Srbin Boško Brkić i Bošnjakinja Admira Ismić odlučili su 1993. da napuste ratom zahvaćeno Sarajevo i odu u neku obećanu zemlju gde bi nesmetano mogli da žive svoju ljubav i mladost.

Zajedno su bili još od Olimpijade u Sarajevu. Kada je počeo rat Boško je rešio da ostane… zbog nje, a Admira je rešila da pođe… zbog njega.

Boško i Admira
foto: Printscreen/YouTube/Sadgamemo

Najtužnija priča rata na Balkanu

Sunčanog 18. maja, dvoje mladih i zaljubljenih, zaputili su se ka naselju Grbavica, koje je tada bilo pod kontrolom Vojske Rrepublike Srpske, u želji da se domognu slobode. Oboje su imali po 25 godina. Unapred je preko posrednika bilo dogovoreno da nijedna strana ne zapuca dok Boško i Admira budu prelazili preko mosta.

Plan je bio savršen, a lepa slika budućnosti smešila se mladom zaljubljenom paru. Dok su, držeći se za ruke uz Amirino povremeno skakutanje i zajedničke osmehe, prelazili Vrbanja most, snajperski hici pocepali su sunčano sarajevsko nebo i obrušili se na simbole večne ljubavi.

Prvo je pao Boško i njegov život se odmah ugasio. Sledeći metak pogodio je Amiru dva koraka od njega. Teško ranjena devojka uspela je zadnjim atomima snage da dopuže do mrtvog Boška i priljubljena uz njega u zagrljaju ubrzo je izdahnula.

Tela nesrećnog para ležala su na Vrbanja mostu devet dana, jer su međunarodne snage odbile da pomognu u uklanjanju tela, a nijedna zaraćena strana, iz straha od druge, nije smela da reaguje.

Konačno, deveti dan je Vojska Republike Srpske sklonila tela. Sahranjeni su u Lukavici, ali su im tela 1996. godine, po želji Admirinih roditelja, prenesena na groblje Lav u Sarajevu. Blagoslov za ovu akciju dala je i Boškova majka.

Boško i Admira
foto: Printscreen/YouTube/Sadgamemo

“Kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako voleo”

Godinama se licitiralo sa imenima onih koji su ubili dvoje mladih. Nagađalo se i sa čije strane su došli smrtonosni rafali.

Iskaz bivšeg operativca bošnjačke tajne službe AID Edina Garaplije, dat u Tužilaštvu Sarajevskog kantona, za Boškovu i Admirinu smrt krivi pripadnike tajne muslimanske terorističke jedinice “Ševe”. Garaplija je za ovo ubistvo optužio Nedžada Herendu, koji je neko vreme bio šef “Ševa” i pripadnika ove jednice Dragana Šošića.

Istina je da istraga nikada nije sprovedena i da se sa sigurnošću ne zna šta se dogodilo. Za ubistvo “sarajevskih Romea i Julije” do danas niko nije odgovarao.

Ovu tragičnu priču o dvoje ljudi koji su stadali u želji da napuste grad u kom je bezumlje prevladavalo, prvi je svetu poslao američki novinar Kurt Šork, čija je želja bila da ga sahrane blizu groba Boška i Admire. Nakon što je i sam poginuo, tokom izveštavanja u Sijera Leoneu, deo pepela pohranjen je uz grobnicu nesrećnog sarajevskog para.

Godine 1994. CBS je snimio dokumentarni film “Romeo and Juliet in Sarajevo”.

Na kraju, baš kao u nekoj šekspirovoj tragediji, priča Boška i Admire pretočena je i u stihove. Na albumu Zabranjenog pušenja “Radovi na cesti” jedna pesma zove se jednostavno - “Boško i Admira”.

"Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio i niko nikad neće sve dok Miljacka voda teče”, kaže njen refren.

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...