Anelis Mari Frank, poznatija kao Ana, imala je 13 godina kada je za rođendan, 12. juna 1942. dobila knjižicu za autograme. Odlučivši da je pametnije da je koristi kao dnevnik, Ana ju je popunila – nju i još dve beležnice, ne znajući da će baš njene misli postati najprecizniji opis skrivanja Jevreja od nacističkog horora.
NE PROPUSTITE
Pisala je o promenama koje su se desile pošto je Nemačka okupirala Holandiju, ali i o ograničenjima i o tugovanju za bakom koja je umrla ranije te 1942. godine. 6. jula te godine Ana je sa porodicom otišla u tajno sklonište nesvesna da će tu ostati pune dve godine, sve do tragičnog kraja.
Želela je da postane glumica ali je, usled nemogućnosti da gleda filmove dok se krila u poslovnoj zgradi svog oca, odlučila da svoje ambicije prebaci na novinarstvo.
– Hoću li ikada moći da napišem nešto veliko? Hoću li ikada postati novinarka ili pisac – pitala se Ana 5. aprila 1944. godine.
Dnevnik je pisala sve do 1. avgusta te godine. U utorak, 4. avgusta 1944. u tajno skrovište Frankovih upala je Zelena policija, nakon anonimne dojave. Svi su odvedeni u logor. Anina majka umrla je od gladi, a sestra od tifusa.
NE PROPUSTITE
Ana Frank imala je svega 16 godina kada je preminula u koncentracionom logoru Bergen-Belsen – od tifusa, u martu 1945. godine, samo nekoliko nedelja pre oslobđenja. Datum smrti nikada nije sa sigurnošću utvrđen ali se procenjuje da je to bilo 16. marta.
Njen otac Oto jedini je preživeo Aušvic i uspeo da pronađe dnevnik svoje ćerke koji je objavio 1947. godine. Od tada je postao lektira deci širom sveta, i prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 67 jezika.
Ovaj video jedini je postojeći snimak Ane Frank, a snimljen je dok je kroz prozor posmatrala venčanje svojih komšija 22. jula 1941. godine:
