Među neustrašive, hrabre i smele žene koje su menjale istoriju i odvažile se da rade stvari koje su u to vreme bile nezamislive, svakako spada i pomalo zaboravljena feministička ikona, utemeljiteljka Dana žena, Klara Cetkin.
Na Prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji 1910. u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale, tada već proslavljena nemačka socijalistkinja Klara Cetkin predložila je da se jedan dan u godini posveti ženama. Njena sugestija je prihvaćena i prvi Dan žena obeležen je 19. marta 1911. godine. Kasnije je to promenjeno u 8. mart, jer su toga dana 1917. žene u Sovjetskom Savezu dobile pravo glasa.
UN je datum prihvatio 1975. i proglasio ga Međunarodnim danom žena.
Klara Cetkin, ćerka seoskog učitelja, žestoko se borila za prava žena i radnica celog svog života. Zahtevala je jednake plate za žene i muškarce, zalagala se i za pravo glasa žena i generalno za poboljšanje položaja žena u društvu, ali i jednakost kod odgajanja deteta.
"Onaj ko dopušta da kapitalisti tlače radnike, dopušta i da muškarci tlače žene. One će ostati potlačene sve dok ekonomski ne budu nezavisne. Ako je cilj da žena postane slobodno ljudsko biće, onda joj ne treba oduzimati rad, niti skraćivati radno vreme, niti ograničavati oblasti u kojima može da radi", reči su slavne nemačke revolucionarke koje je izgovorila još 1889. godine u Parizu.
Rođena je 1857. u istočnonemačkom selu Viderau između Lajpciga i Kemnica. Odrasla je u domu u kojem su se negovale hrišćanske i humanističke ideje. Bila je jedna od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se školuje za učiteljicu. Nastavu je pohađala u Lajpcigu, u klasi Ogist Šmit koja je bila veliki borac za prava žena. Priključila se i nemačkoj Socijaldemokratskoj stranci.
Sa svojim životnim partnerom i velikom ljubavlju, jevrejskim revolucionarom Osipom Cetkinom iz Odese, preselila se u Pariz. Tamo su dobili dva sina i promenila je svoje devojačko prezime iz Ajsner u Cetkin, bez obzira što nije bila udata za njega.
U Parizu je pisala za francuski i nemački radnički list. Kad joj je suprug umro, ostala je s dvoje male dece i bez prihoda, pa se preselila u Štutgart. Tamo se zaposlila kao urednica proleterskog ženskog časopisa “Jednakost”. Kasnije se udala za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Georga Fridriha Cundela.
Bila je prva žena koja je ušla u sam vrh socijaldemokrata, a kao delegat KPD-a, za vreme trajanja Vajmarske republike 20-ih godina prošlog veka, bila je zastupnica u nemačkom Rajhstagu. Dosta vremena provodila je u Moskvi gde je vodila žensku kancelariju “Treće internacionale”. Sednicu nemačkog Rajhstaga kao najstarija članica parlamenta otvorila je 30. avgusta 1932, ali nekoliko meseci kasnije pobegla je u Moskvu pred nacistima.
Šest meseci nakon bega, umrla je u 76. godini u dvorcu Arhangelskoje nedaleko od Moskve, a njena urna nalazi se u zidinama Kremlja u Moskvi. Na njenu sahranu 1933. godine došlo je 600.000 ljudi.
Klara Cetkin je u bivšem DDR-u bila nacionalna ikona. Njen lik krasio je novčanicu od deset maraka. Svakog 8. marta njena kuća u Viderauu bila je mesto svojevrsnog socijalističkog hodočašća.
Zalagala se i za poboljšanje uloge i položaja žena u porodici. Govorila je da bi brak trebalo postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja i da oba roditelja budu odgovorna za odgoj dece, ne samo majke.
"Kako muškarac i žena pripadaju jedno drugom pri stvaranju deteta, tako i pripadaju jedno drugom pri odgoju deteta, jer odgoj je drugo stvaranje deteta i u mnogo slučajeva i važniji deo stvaranja deteta, a kasnije čoveka. S tim u vezi, htela bih sasvim jasno da naglasim dužnost roditelja, da svoje devojčice i dečake ne odgajaju sa predrasudama, koje kažu da postoje poslovi koji su nedostojni muškarca, ali odgovaraju ženama. Devojčice i dečaci treba da obavljaju sve poslove koje za njih donosi domaćinstvo sa jednakom spretnošću i zadovoljstvom", govorila je Cetkin pre više od 100 godina.
