Rođena 1918. godine Rouzmari bila je treća od devetoro dece Džozefa i Rouz Kenedi i njihova prva ćerka. Još od malena bilo je jasno da Rouzmari nije kao njena starija braća Džozef i Džon – imala je problema sa koncentracijom, sa učenjem i razvijala se sporije nego ostala deca.
Bez obzira na sve, zajedno sa ostalom decom učestovovala je u svim porodičnim aktivnostima i javnim događajima. Tako je i predstavljena engleskom kralju Džordžu VI i kraljici Elizabeti u vreme kada je Džozef Kenedi bio američki ambasador u Velikoj Britaniji.
Pa ipak, Rozmari je uskoro postala porodična sramota, a njeni problemi porodična tajna.
Porodična tajna
Iako je u poređenju sa svojom braćom i sestrama bila spora, Rozmari je mogla da računa, piše pesme, vodila je dnevnik i jasno se izražavala.
Kada joj je bilo 15 tajno je poslata u izolovanu školu gde je podučavana odvojeno od ostale dece. Dve časne sestre i specijalna učiteljica, gospođa Njuton, radili su i pazili na Rozmari dan i noć. Kenedijevi su u znak zahvalnosti školi poklonili novi teniski teren.
Ali problemi sa Rozmari kao i njena sve veća agresivnost i uznemirenost nastavili su se. Pre nego što je krenula u školu, po zakonu Masačuseca, Rozmari je polagala test inteligencije. Njen koeficijent procenjen je na oko 75, što je taman iznad granice mentalne retardacije.
Porodicu koja je i inače stalno bila pod budnim okom javnosti i čiji su članovi pazili na svaki korak, Rozmarino ponašanje, pogotovo jake promene raspoloženja, veoma su frustrirale.
Zbog toga je 1941. godine, kada je Rozmari imala samo 23 godine, porodica tajno pristala da joj se izvrši lobotomija, popularni postupak u to vreme, za koji se verovalo da može da izleči šizofreniju, epilepsiju, poremećaje raspoloženja i druge mentalne probleme.
Uništen život
Lobotomija Rozmari Kenedi izvršena je pre nego što je usavršen postupak operacije preko očne šupljine, pa je izvedena sa klasičnim otvaranjem lobanje, pri blagoj anesteziji. Rozmari je bila svesna tokom zahvata!
Nakon operacije, porodica je govorila da je Rozmari pronašla svoj mir. Međutim, čini se da je nesrećna devojka zapravo patila od duboke depresije, a operacija je veselu devojku koja je tečno govorila i umela da piše ostavila sposobnu da kaže jedva nekoliko reči i potpuno nesposobnu za samostalan život, piše Hafington post.
Njeni mentalni kapaciteti svedeni su na nivo dvogodišnjeg deteta.
– Pokušaj da je "poprave" završio se tragično – komentarisao je godinama kasnije Tim Šiveri, rođak porodice Kenedi i autor knjige "Potpuno živa: Otkrivajući šta je najbitnije u životu".
Tihi kraj
Porodica Kenedi je u godinama koje su usledile postala poznata po filantropskom radu. Rozmarina sestra Junis osnovala je Specijalnu olimpijadu, a otac je donirao milione organizacijama za osobe sa smetnjama u razvoju. O Rozmari se nije govorilo, osim kada ju je Junis navodila kao inspiraciju.
Odmah posle ovog nesrećnog zahvata Rozmari je premeštena u duševnu bolnicu u kojoj je ostala do kraja života. Otac je nijednom nije posetio.
Ironično, Rozmari je nadživela većinu svoje braće i sestara. Umrla je tiho, 2005. godine u 86 godini života.
(Stil.kurir.rs/Istorijskizabavnik)
