Samo nekoliko decenija ranije, činilo se da ima sve - moć, bogatstvo i, iznad svega - lepotu! Modni kreatori i zapadni mediji “jeli su joj iz ruke”, a dobila je i nadimak koji će joj obeležiti život - azijska Venera.
Princeza Favzija rodila se davne 1921. kao najstarija ćerka egipatskog kralja Fuada I i njegove druge žene, kraljice Nazli Sabari. I, na početku je sve izgledalo kao u bajci - princeza je važila za najlepšu ženu Egipta kojoj su zapadni mediji nadenuli nadimak - azijska Venera.
– Ako bi Botičeli ikada poželeo da reinkarnira i ponovo naslika svoju čuvenu Veneru, ali poreklom iz Afrike, verovatno bi za modela izabrao princezu i kraljicu Faziju Fuad. Savršeno bi na platno preneo njeno srcoliko lice, predivne plave oči, rumene usne i savršenu kosu boje kestena – kazao je jednom čuveni fotograf Sesil Beaton, opisujući princezu i nazivajući je čak - najlepšom ženom sveta.
Izuzetne lepote, otmena i dostojanstvena, Favzija je obrazovana u Švajcarskoj i pored arapskog tečno je govorila i francuski i engleski. Bila je omiljena među članovima svoje porodice i detinjstvo i mladost je provela okružena pažnjom i luksuzom.
- Bila je krajnje naivna, previše zaštićena, zamotanu u poklon, kao neka malu devojčica - opisao ju je godinama kasnije jedan od njenih dvorjana.
Ipak, Favzijin život uskoro će se drastično promeniti - isprošena je kada joj je bilo 17 godina i 1939. udala se za Mohameda Razu Pahlavija, budućeg šaha Irana.
I nisu “živeli srećno do kraja života”
Brak je bio ugovoren, ali svedoci kažu da se par sa medenog meseca vratio zaljubljen. Oboje su bili mladi, otmeni i zapadni svet je sa divljenjen pričao o budućem monarhu i njegovoj divnoj ženi. O Favzijinoj lepoti čulo se i van granica Irana i Egipta – po venčanju za princa, pojavila se na naslovnoj strani magazina “Life” sa naslovom “Azijska Venera”.
Raza Pahlavi je 1941. postao šah Irana i Favzija je pored njega dospela na tron ali, ironično - bio je to kraj njihove bajke.
Konzervativni Iran nikako nije odgovarao mladoj kraljici naviknutoj na Evropske stadarde. “Kamen spoticanja” bila je i šahova majka Tadž Ol Moluk koja je stalno pokušavala da kontroliše “nestašnu” snaju, a nije pomoglo ni to što se šah uskoro upustio u brojne ljubavne afere.
Dodatan pritisak stvarala je i činjenica da Favzija nije rodila muško potomstvo. Rođena je “samo” princeza Šahnaz Pahlavi. U svetu u kome samo sin može obezbediti sigurnost trona ovo je postao problem. Šuškalo se da šah planira da dovede drugu, možda i treći ženu koje će mu obezbediti naslednika, i Favzija je zapala u depresiju.
Smršala je, izgledala je nesrećno i skoro pa - bolesno.
Povratak kući i “živeli su srećno do kraja života”
Kraljica Favzija je otišla u rodni Egipat kako bi se oporavila i - više se nikada nije vratila u Iran. Odbijala je i pomisao na to i od supruga tražila razvod. Godine 1948. par se i službeno razveo.
Ipak, Favzija je za ovo morala da plati najveću cenu - jedan od uslova za razvod je bio i taj da njena ćerka mora da ostane u Iranu i bude tamo vaspitana.
Godine 1949. lepa princeza se udala po drugi put, ovog puta za svog sunarodnika – egipatskog ministra i aristokratu Ismaila Huseina Širina. Ovaj brak je bio srećniji – par je živeo zajedno do smrti Ismaila 1994. godine. Imali su dvoje dece – sina i ćerku.
Princeza Favzija je postala Favzija Širin kada je lišena svih kraljevskih obeležja po ukidanju monarhije u Egiptu 1952. Ipak, to ne znači da nije bila srećna – do kraja života ostala je da živi u svojoj rodnoj zemlji, u Aleksandriji, na obali Sredozemnog mora.
Tu je i umrla 2. jula 2013. u 91. godini života kao najstariji član svoje dinastije koji je živeo u Egiptu. Dočekala je da vidi pad svoje dinastije, ali i dinastije Raze Pahlavija, dve egipatske revolucije i smrt oba supruga.
