Svi mi odrastemo, ali u sebi imamo jedno malo dete. Dete u duši koje treba negovati. A najveća greška nekih ljudi jeste pokušaj da ubiju unutrašnje dete.
Moramo slušati dete kakvo smo nekada bili i koje još uvek živi u nama.
Ovo dete razume čarobne trenutke.
Možemo prigušiti njegovo jecanje, ali ne možemo utišati njegov glas.
Ako se ne rodimo ponovno, ako život više ne vidimo s nevinošću i entuzijazmom iz detinjstva, onda više nema smisla živeti.
Dopustimo detetu u nama da malo preuzme uzde našeg postojanja. Ovo dete kaže da se jedan dan razlikuje od drugog.
Učinimo da se dete ponovo oseća voljeno. Udovoljimo ovom detetu - čak i ako to znači postupati na način na koji nismo navikli, čak i ako se u očima drugih to čini budalasto.
Zapamtite da je mudrost ljudi ludost pred Bogom.
Ako slušamo dete koje nosimo u duši, oči će nam zasijati još jednom. Ako ne izgubimo kontakt s ovim detetom, nećemo izgubiti kontakt sa životom.
