Svojim neobičnim životom Sergej Jesenjin je uvek skretao pažnju. Delom je to bio njegov svestan postupak, kao neka vrsta samopromocije (nošenje narodne nošnje na proslavama po Moskvi i Petrogradu nije ništa drugo do želje da se bude primećen), a delom je za to bio zaslužan deo njegove ličnosti koji je zahtevao život po sopstvenom diktatu i nikako drugačije. Koliko god da je njegov život bio buran, paradoksalno, ni njegova smrt nije bila ništa mirnija.
Prema zvaničnom policijskom izveštaju veliki ruski pesnik je dana 28. decembra 1925. godine u hotelu Angleter izvršio samoubistvo. On sopstvenom krvlju piše svoju posmrtnu pesmu, a potom se kaišem od kofera obesio o cevi za grejanje i tako okončava svoj život u hotelskoj sobi broj 5. Ova verzija Jesenjinove smrti bila je naširoko prihvaćena sve dok se nisu pojavili još neki detalji koji bi mogli da posvedoče da je sve bilo drugačije.
Samo godinu dana pre Jesenjinove smrti 14 njegovih prijatelja, kolega i pesnika bilo je privedeno na ispitivanje od strane GPU-a (državno političko upravljanje) koji su u to vreme stalno pratili poslove stvaralačke inteligencije. Jesenjin te iste godine piše pesmu Zemlja nitkova u kojoj govori o ništavnosti revolucije i o tome kako je svako ko je na vlasti lopov i prevarant. To u Rusiji njegova doba nije moglo da prođe nekažnjeno.
Glavni adut priči o samoubistvu Sergeja Jesenjina jeste pesma koju je pisac ostavio za sobom "Doviđenja druže, doviđenja". Prema naširoko prihvaćenom verovanju, Jesenjin je ovu pesmu napisao sopstvenom krvlju. Međutim, ekspertiza za istinitost krvi nikada nije urađena.
Doviđenja, druže, doviđenja
Čuvaju te, mili, moje grudi.
Rastanak je znak predodređenja,
Susret nam se u daljini nudi.
Doviđenja, bez stiska, bez glasa,
Ne tuguj mi, stuštenih obrva –
Nije novo mreti pre svog časa,
Al ni život nije novost prava.
(Stil.kurir.rs/Časopiskuš.rs)
Za ličnost Sergeja Jesenjina vezuju se brojne kontraverze. On je bio buntovnik, revolucionar, tukao se, provodio vreme u zatvoru, menjao žene i opijao se, a ujedno je bio tako divno emotivan, zanesen idealima, večiti dečak, zaljubljenik u rusko selo, sanjar plave kose i plavih očiju koji je obe ove strane svoje ličnosti izrazio kroz pesme.
