Jedan od najvećih problema današnjice odnosi se na globalno zagrevanje i, posledično, klimatske promene. Organizovana sadnja drveća najbolji je odgovor na klimatske promene koji ljudi trenutno imaju na raspolaganju, pokazala je nedavno objavljena studija.
Međutim, postoje i drugi načini pomoću kojih možemo efikasno klimatske promene držati pod kontrolom (pored sadnje, moramo pribeći i smanjenju zagađenja, manjem korišćenju automobila, energetskoj tranziciji, promenama u načina života, jačanju cirkularne ekonomije....). Sve su to načini koji nam pomažu da smanjimo klimatske rizike i neutralizujemo štetne gasove koji zagrevaju planetu.
Svet je sve topliji: prosečna temperatura tokom prvih 10 meseci 2018. bila je za 0,98 stepena iznad proseka u odnosu na period od 1850. do 1900. godine.
Klimatski rizici
Vladimir Nikolić, dipl. inž. šumarstva i samostalni savetnik u Upravi za šume, na pitanje koji su danas, konkretno, najveći klimatski rizici u sektoru šumarstva, podseća da je odnos između klimatskih promena i šumarstva dvojak, s jedne strane klimatske promene kroz izmenjene uslove životne sredine utiču na šume i šumarstvo, dok šume svojim postojanjem i šumarski radnici svojim aktivnostima svakako utiču na sektor klimatskih promena. - Šume regulišu klimu na lokalnom i regionalnom nivou, a i šire, zadržavajući atmosfersku vlagu i kontrolišući temperaturu. One imaju višestruke uloge povezane sa vodom i klimom, uključujući zaštitu zemljišta od erozije, zaštitu voda, zaštitu od imisionih dejstava, klima regionalnu funkciju itd. Ukoliko bismo klimatske promene posmatrali samo kroz emisiju, odnosno apsorovanje gasova sa efektom staklene bašte, šumarstvo je svakako sektor sa najvećim potencijalom za apsorpciju gasova staklene bašte, na prvom mesu ugljen-dioksida. Klimatski rizici se mogu ogledati kroz one koji utiču trenutno i one koj imaju dugotrajan uticaj. Kao jedan od primera trenutnih klimatskih rizika možemo navesti šumske požare, koji se mogu javiti u svako doba godine, ali svakako najviše tokom vegetacionog perioda. Kao klimatski rizici koji imaju dugotrajan uticaj mogu se navesti nedostatak vode, sušenje šuma, biljne bolesti, insekti - ističe Nikolić.
Klimatski pametni gradovi
Gradovi trenutno proizvode više od 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte I zato je rešenje koje je u fokusu stručnjaka podrazumeva razvoj klimatski pametnih gradova.
- Sekvestracija i smanjenje emisija gasova staklene bašte u gradovima mogu se na neki način regulisati rešenjima koja se baziraju na prirodi (eng. Nature Based Solutions), od kojih se, između ostalih, mogu navesti veća zastupljenost zelene infrastrukture (eng. Green infrastructure) i plave infrastrukture (eng. Blue infrastructure). Ono što bi bio posao šumarskih stručnjaka svakako je vezan za uspostavljanje i održavanje zelene infrastrukture, koja se tiče šumskih ekosistema. Šumarski stručnjaci bi trebalo da budu uključeni u rane faze procesa planiranja kako bi dali svoj doprinos. Što se tiče Srbija, mi smo ratifikovali veći broj protokola i sporazuma koji proizilaze iz Konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i preuzeli obaveze da svoju klimatsku politiku usklađujemo sa međunarodnom legislativom iz oblasti klimatskih promena. Implementacijom mera šumarske politike, šumarska administracija i korisnici državnih, kao i vlasnici privatnih šuma direktno utiču na smanjenje gasova staklene bašte. Kao neke od mera koje se implementiraju u sektoru šumarstva na prvom mestu jeste održivo gazdovanje šumama, gde se uz primenu adekvatnih uzgojnih mera šume mogu dovesti u optimalno stanje kako bi se različitim funkcijama šuma uticalo i na smanjenje štetnih gasova. Od direktnih mera u sektoru šumarstva možemo pomenuti i pošumljavanje, odnosno osnivanje novih šuma na mestima gde do sada nisu postojale, a zatim i implementaciju adekvatnih mera nege kako bi novoosnovane šume na najbolji način mogle da imaju ulogu u smanjenju štetnih gasova. Takođe, kao jednu od mera radi se i prosecanje i održavanje protivpožarnih pruga u cilju lakšeg postupanja prilikom pojave šumskih požara - navodi naš sagovornik.
Ekološka politika
Rešenost za sprovođenje ekološke politike je na prvom mestu potrebna kako bi se uopšte i definisali neki elementi javnih politika koji će takođe definisati ciljeve u sektoru klimatskih promena. Naš sagovornik ističe da je, imajući u vidu da se sektorom klimatskih promena najvećim delom bavi ministarstvo zaduženo za poslove zaštite životne sredine, u nadležnosti tog ministarstva i mandat za definisanje i sprovođenje ekoloških politika.
- Imajući u vidu da su klimatskim promenama obuhvaćeni različiti sektori i različite oblasti društva, šumarstvo je takođe jedan od sektora koji su pogođeni klimatskim promenama. Strategija razvoja šumarstva kao krovni dokument za sektor šumarstva definisao je ulogu šuma i šumarskog sektora u borbi protiv klimatskih promena. Uprava za šume, kao deo državne uprave nadležan za poslove šumarstva putem različitih aktivnosti za sprovođenje šumarske politike, svakako predstavlja deo državne administracije koji direktno učestvuje u borbi protiv klimatskih promena - kaže Nikolić.
Gazimo krupnim koracima ka cilju: do sada je zasađeno 81.905 sadnica „Zasadi drvo“ stvara rezervoare čistog vazduha
l Lagano idemo prema ostvarenju cilja da u ovoj sadnoj sezoni sadimo na 100 lokacija. l Od početka akcije „Zasadi drvo“ (1. oktobar - 30. novembar) ukupno smo sadili sadnice i sakupljali seme na 65 lokacija, konkretno na 28 sakupljali seme, dok smo na 37 sadili sadnice. l Do sada je zasađeno 81.905 sadnica, a sakupljeno je oko 1.500 kilograma semena; l U novembru su sađene sadnice gorskog javora, hrasta sladuna, hrasta kitnjaka, bukve, smrče, crnog bora, duglazije, a sakupljano seme šišarice smrče. l U oktobru sađene su sadnice smrče i crnog bora, a sakupljalo se seme bukve, gorskog javora, hrasta kitnjaka, hrasta lužnjaka, crnog oraha. l Zbog pogoršanja epidemiološke situacije u decembru neće biti sadnje, ali se vidimo već u januaru. Pratite nas preko sajta www.zasadidrvo.rs i spremno dočekajte nove aktivnosti.
Poruka „Zasadi drvo“ jeste da ujedinjeni možemo sve! Zaposleni u dm-u: Gradimo zeleniju budućnost za generacije koje dolaze
Suviše smo mali da bismo izlečili jednu planetu Zemlju“, rečenica je koju ćete zaboraviti ukoliko ste nekada posadili makar jednu sadnicu. Tako je inicijativa „Zasadi drvo“ od samog početka govorila: „Ujedinjeni možemo sve!“ Zaposleni u kompaniji dm, koja je jedan od partnera ove akcije, s velikim entuzijazmom dočekali su još jedan u nizu društveno odgovornih projekata svog poslodavca. Ove godine, svaki član dm tima dobio je jedan slobodan dan za sakupljanje semena tokom oktobra, a nedavno je nekoliko dama iz kompanije u samo jednom danu zasadilo čak 100 sadnica crnog bora na obroncima planine Rudnik.
- Kako jedna indijanska izreka kaže, prirodu nismo nasledili od svojih predaka, već smo je pozajmili od svojih potomaka - rekla je ovim povodom Jelisaveta Obradović, menadžer razvoja ljudskih resursa u kompaniji dm i učesnik sadnje na Rudniku, i dodala:
- Nadamo se da će generacije koje dolaze imati svoje oaze mira i čistog vazduha zahvaljujući našoj akciji.
Kako bismo ispoštovali sve epidemiološke mere, zaposleni su u malim grupama pružili svoj doprinos projektu, ali kako kažu, ni ove jeseni nije izostalo osmeha, preko potrebne fizičke aktivnosti i dobre energije koja vlada među svim tim ljudima koji su spremni da se bore za zdraviju budućnost svih nas.
