Početak grejne sezone standardno aktuelizuje pitanje kako da poboljšamo kvalitet vazduha koji dišemo. Upravo zato smo istraživali šta je ključ za rešavanje ovog decenijama zanemarivanog problema, ko su najveći zagađivači i zbog čega se tačno kaže da su PM 10 i PM 2,5 čestice tihe ubice koje skraćuju životni vek.

Veće korišćenje OIE

Direktor programa u fondaciji RES Aleksandar Macura kaže za Kurir da je unapređenje kvaliteta vazduha koji dišemo do nivoa koji je predviđen zakonom zadatak koji naše društvo nije rešilo u poslednjim decenijama.

- Kapacitete za rešavanje tog problema imamo: potrebno je da svi uređaji u kojima se sagoreva gorivo budu u skladu sa standardima 21. veka, najbolje onim koje propisuje EU, i da gorivo koje se u njima sagoreva bude standardnog kvaliteta.

Istovremeno, korišćenje obnovljivih izvora energije nas, osim u slučaju biomase, oslobađa razmišljanja o sagorevanju. Prava pitanja su ko, kako i kada će finansirati unapređenje tih standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka. Drugog puta nema - navodi Macura.

On ističe da će „korisnici tih uređaja svakako morati da plate za tu promenu, a poreski obveznici za one koji ne mogu sami, bilo da neposredno finansiranje dođe od države ili međunarodnih finansijskih organizacija“.

- Potrebne su ogromne investicije. Koristi su nemerljivo puta veće i privatne usled ušteda energije i javne usled unapređenog kvaliteta vazduha i javnog zdravlja i usled smanjenja tehnološkog zaostatka naše energetike i privrede. Takođe, time bismo smanjili rizike od mogućih trgovinskih ili drugih poteškoća kojima možemo biti izloženi usled nepoštovanja normi kada u pitanju lokalne emisije i emisije gasova sa efektom staklene bašte - ističe naš sagovornik.

Ključ za rešavanje ovog decenijama zanemarivanog problema Macura vidi u „pažljivom, ali hitnom uvođenju i poštovanju standarda za uređaje i goriva i prelasku na goriva sa nižim nivoom emisija, pre svega na obnovljiva, jer moramo voditi računa i o borbi protiv klimatskih promena“.

- Ključ je i borba protiv energetskog siromaštva i pomoć svima onima koji ne mogu da dosegnu zahtevane standarde da to učine javnim sredstvima, jer nema drugog načina. Milion i četiri stotine hiljada domaćinstava u Republici Srbiji greje se na čvrsta goriva, 1,5 miliona nema radijatore u kućama. Među slojevima stanovništva koji imaju najmanje sredstava 90% se na čvrsta goriva.

To su ogromne brojke. Izazov su energetika i grejanje stanovništva, jer dobra volja nije dovoljna. Potrebno je promišljeno odlučivanje i saradnja velikog broja aktera da bi se unapredilo stanje. Takvo odlučivanje i saradnja su mogući i dogodili su se u mnogim zemljama. Dobra vest je da u mnogo slučajeva energetska efikasnost i smanjenje zagađenja idu ruku podruku, pa su mere veoma često i ekonomski isplative. Bolji šporet, toplotna pumpa, inverterska klima, održivo daljinsko grejanje na obnovljive izvore, rešenja postoje u različitim cenovnim razredima. Kod industrijskog zagađenja, koje posebno pogađa neke gradove u Srbiji, potrebno je sprovoditi postojeće zakone. Ne verujem da je opstanak bilo kog postrojenja koje ne posluje u skladu sa zakonom kada su emisije u pitanju u javnom interesu, bez obzira na broj zaposlenih - uveren je Macura.

2356867-1007stockphotodayviewofpowerplantsmokefromthechimney190753070-ff.jpg
Foto: Shutterstock

Brojni zagađivači

Kao najveće zagađivače vazduha kod nas on navodi saobraćaj, industriju, ali i kućna ložišta.

- Čestično zagađenje koje udišemo dolazi od čestica koje direktno emitujemo i koje se zadrže u vazduhu i od čestica koje hemijskim reakcijama nastanu u atmosferi od drugih zagađujućih materija, poput sumporovih ili azotnih oksida. Kada su direktne emisije čestica u pitanju, kućna ložišta i druga manja ložišta su zaslužna za preko tri četvrtine direktnih emisija PM 2,5 i najveći deo emisija PM 10. Svetska banka je počela da se bavi tim analizama u našem regionu, a rezultati ukazuju na dominantno učešće grejanja u formiranju čestičnog zagađenja. Izveštaji iz celog sveta ukazuju na znatno smanjenje azotnog zagađenja za vreme karantina u martu i aprilu i izostanak smanjenja čestičnog zagađenja. To jasno ukazuje na ograničenu ulogu koju saobraćaj ima u formiranju najopasnijeg, čestičnog zagađenja. U svakom slučaju, znamo da naš elektroenergetski sektor emituje zastrašujuće količine sumpor-dioksida, koje nisu uporedive sa zemljama van našeg regiona, i znatne količine azotnih oksida, koje se sigurno pretvaraju u čestično zagađenje u atmosferi - ukazuje Macura.

Uloži, pa loži

On navodi da „izgleda kao da se nalazimo između dve vatre“.

- Saobraćaj sa oko 20% doprinosi emisiji azotnih oksida i sa oko 5% emisijama čestica, pa mi se čini da podrška električnim vozilima nije ni najbrži, a ni najpošteniji način za smanjenje zagađenja vazduha. Svaka lokacija u Srbiji ima svoj miks zagađenja, ali neke karakteristike su svakako zajedničke. Svako industrijsko postrojenje je priča za sebe. Naš zakonski okvir je, međutim, usklađen sa evropskim kada su u pitanju emisije i potrebno je sprovođenje zakona, kao što smo već rekli.

Problem unapređenja kvaliteta vazduha je složen, ali je poruka koju imamo jednostavna. Za one koji mogu i moraju da snose odgovornost za zagađenje koje proizvode ona glasi: „Uloži, pa loži“. Za one koji ne mogu sami da prevaziđu situaciju u kojoj se nalaze, pre svega za ljude u stanju energetskog siromaštva, poruka je za donosioce odluka i donatore: „Uložimo, pa ložimo“.

Prečišćavanje vazduha

Drveće u gradovima smanjuje udisanje štetnih čestica

Naučne studije pokazuju da drveće u urbanim sredinama prečisti i do osam puta više zagađenja iz vazduha nego u ruralnim oblastima. - Drveće može da utiče na smanjenje temperature, čime se može smanjiti zagađenje prizemnim ozonom. Drveće u gradovima na dva načina utiče na smanjenje udisanja PM čestica: čestice koje vazduh nosi mogu u sudaru sa drvećem da se rasprše i da se time smanji količina čestica koje udahnemo. Takođe, one mogu da se talože na drvetu i da budu posle kiše sprane u kanalizacione odvode. Nije svako drvo jednako efikasno u ovom prečišćavanju. Učinak može zavisiti od veličine krošnje, veličine, strukture i hrapavosti lista. Neke vrste su bolje od drugih. Nailazio sam na tekstove u kojima se bela breza navodi kao posebno zgodna za ovu namenu - kaže Macura.

Važnost očuvanja životne sredine

Zaposleni kompanije dm u akciji sakupljanja semena

Kompanija dm drogerie markt nastoji da u borbi protiv zagađenja životne sredine bude primer kako u svojoj lokalnoj zajednici, tako i na globalnom nivou. Pored održivog asortimana, izbora puteva transporta koji smanjuju emisiju ugljen-dioksida, oznaka FSC i Plavi anđeo, kompanija je posebno ponosna na angažmane u oblasti zaštite životne sredine u kojoj učestvuju njeni zaposleni. Tako su zaposleni kompanije dm, koja je jedan od glavnih partnera i pokretača projekta Zasadi drvo, učestvovali 14. oktobra u akciji sakupljanja semena hrasta na lokaciji Bojčinska šuma. To je samo jedna od mnogih lokacija širom Srbije na kojima će zaposleni kompanije dm dati svoj doprinos.

foto: Promo

Kompanija dm drogerie markt nastoji da projektima kao što je Zasadi drvo ukaže na to koliko je važno da brinemo o svojoj okolini. Sopstvenim primerom dm teži da motiviše pojedince da se i sami priključe akcijama koje čine svet boljim mestom za život.

- Vođeni time da zajedno možemo mnogo više, od početka svog poslovanja težimo da podignemo svest o važnosti očuvanja životne sredine među kupcima i zaposlenima. Zasadi drvo jedan je od konkretnih primera visokog odziva i interesovanja zaposlenih da učestvuju i budu deo akcije s plemenitim ciljem. Čitav dan odisao je osećajem da činimo nešto dobro za svoju zemlju i planetu, a dokazali smo i ove godine da prilikom ovakvih angažmana možemo i izuzetno lepo da se zabavimo.Veoma smo ponosni na zalaganje naših zaposlenih, njihov entuzijazam i timski duh koji negujemo - poručuju iz ove kompanije.

Pravo pitanje je ko, kako i kada će finansirati unapređenje standarda tako da svaki šporet na drva, svaki automobil i svaka termoelektrana koja preostane nakon uvođenja OIE bude u skladu sa standardima 21. veka