Psihologija me je naučila da:
1. Nema budala - postoje ljudi smanjene inteligencije. Iako se u stvari njihov intelekt ne može u potpunosti sačuvati, ali ne može se ni umanjiti. Oni koje u narodu nazivaju "budalama" mogu biti, na primer, "kognitivno jednostavni", to jest, bez želje za znanjem. Druga verzija "budale" je odsustvo refleksije. Čovek može biti akademski pametan, sjajan u rukovanju velikim količinama informacija, čak i dobar u razumevanju ljudi, ali ne i sam. Štaviše, njegovo ponašanje će nalikovati ponašanju malog hirovitog deteta. Izvana zapanjuje kako osoba sa tako visokom inteligencijom može biti tako primitivna. Ali sve je jednostavno, i ovo je sledeće čemu me je naučila psihologija ...
2. Ako se kod neke osobe neki kvalitet razvije prejako, tada će nešto nužno patiti i neće izdržati. To se naziva "mehanizmom nadoknade". Ako postoji ozbiljna mana, onda će sigurno biti solidna prednost. Stoga vrlo često postoje ljudi koji su snažni, ali glupi; pametni, ali bez ambicija; ambiciozni, ali bez istrajnosti; odane, ali hladne žene. Jedini način da se zaobiđe mehanizam kompenzacije je harmoničan razvoj svih aspekata osobe.
3. Svi ljudi su različiti! I niko od drugih ljudi nije poput vas. Da budem iskrena, shvatila sam to i pre nego što sam zagazila u psihologiju. „Svi ljudi su različiti“ je moje najvažnije otkriće u životu. Psihologija je ojačala ovo razumevanje i učinila me tolerantnijom prema drugima. Sada znam da ljudi žive (misle, reaguju) na ovaj i nikakav drugi način, jer to ne mogu, ne mogu i ne žele da rade na drugi način.
Pošto su svi ljudi različiti, svi imamo različitu percepciju sveta. Jedan tako gleda na svet, drugi na drugačiji način, i ne postoji jedan, vrlo, vrlo „ispravan“ pogled. U poslednje vreme sa velikim interesovanjem pratim izjave i zaključke drugih ljudi - učim da prihvatam tuđu stvarnost.
4. Ljudi se menjaju samo kada se više ne mogu promeniti. Odnosno, kada su ih životne okolnosti gurnule uza zid. NEMOGUĆE je promeniti drugu osobu. Samo ako želi da se promeni sama.
5. Emocije su jednako štetne koliko i korisne. Emocije, kao što sam već više puta napisala, služe kao signal našeg ponašanja, pomažu nam da razumemo druge ljude, ali takođe ... sprečavaju nas da donosimo razumne, uravnotežene odluke. Emocije poseduju razornu moć. U stanju su da nas opsedaju ako ih ignorišemo, prećutkujemo...Pustite ih napolje. Obavezno! Ali tako da je sigurno za druge.
6. Napore vredi uložiti u ljude kojima možemo poveriti najintimnije emocije i koji nam te emocije mogu vratiti. Ne treba trošiti vreme i energiju na one prema kojima smo ravnodušni, ili još gore - na one koji nas ne vole. Naravno, nema ništa bez formalnih veza, takođe treba da budete u stanju da ih izgradite, ali zaista treba da „ulažete“ samo u veze sa onima kojima je stalo do vas i koji su vam istinski dragi. Takođe mi se veoma sviđa Ošova izjava: „Dođe trenutak u vašem životu kada se odmaknete od drame i ljudi koji je stvaraju. Okružujete se ljudima sa kojima se smejete. Zaboravljate sve loše i fokusirate se na dobro. Volite ljude koji se dobro ophode prema vama i molite se za ostale“. I zasebna za žene (čini se da je Garsija Markez): „Nijedan muškarac nije vredan vaših suza, a onaj ko je dostojan nikada vas neće rasplakati“.
7. Niko neće učiniti za nas ono što mi ne možemo učiniti za sebe. Ako ne volimo sebe, niko nas neće voleti onako kako mislimo da „zaslužujemo“. Ako nam roditelji nisu nešto dali, možemo sami postati roditelji. Naučite da se hvalite, volite, poštujete i prihvatate ono što jeste, umesto da to zahtevate od svog partnera.
8. Svi dolazimo iz detinjstva. U svom poslu često nailazim na dečje strahove i komplekse koji ostavljaju trag na ostatak odraslog života. Malo možete da učinite po tom pitanju, jer nas roditelji „razmaze“ onako kako samo oni mogu. Ali nema razloga za brigu: ostatak života moramo naučiti da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo.
9. U ovom jasnom, racionalnom i planiranom svetu veoma je važno da se možete opustiti i biti spontani. Bar ponekad. Dozvolite sebi nepromišljene akcije, na primer, usred radne nedelje idite na splav da dočekate zoru. Na vašoj samrtnoj postelji od vaše vrednosti ostaje samo kasica života. I u njoj- ne novac i bogatstvo, već sećanja i utisci.
10. U vezama sa drugim ljudima veoma je važno da budete jasni i jasno kažete šta želite, šta očekujete, šta vam ne odgovara i šta zaista volite, koje su vaše vrednosti i planovi (zato ovo morate sami da shvatite). Ali umesto da postavljaju jasne zahteve i izražavaju svoje potrebe, ljudi uobičajeno razmenjuju nejasne, prikrivene, manipulativne poruke koje skrivaju njihovu duboku (često detinjsku) bol, nemoć i strah. Ovo ih sprečava da osete stvarnu bliskost sa drugom osobom i osećaju se srećno.
(Autor: Irina Česnova, prevod Stil.kurir.rs)