Visoka senzitivnost odražava posebnu vrstu strategije preživljavanja putem pojačane osetljivosti i intuitivnog predviđanja pojava.
Visoko senzitivne osobe čine 15-20 odsto ukupne svetske populacije.
Istraživanja su utvrdila da visoko osetljivi ljudi imaju urođenu osobinu nazvanu „osetljivost senzornog obrađivanja".
"Visoko senzitivne osobe su rođene sa osetljivijim nervnim sistemom od prosečno senzitivnog i njihova osetljivost se prvenstveno odnosi na njihova čula i na jače emotivne reakcije", otkriva novinarka Vesna Mirilo, visoko senzitivna osoba u gostovanju kod voditeljke Marije Kilibarde u emisiji "150 minuta".
"Visoko senzitivnim osobama smeta buka, generalno jači mirisi.
Mogu da podnesu sve to što im smeta ali u određenoj meri, ali bitno je da znaju kako posle toga da se rehabilitiuju, da se opuste, dozvole svom osetljivijem nervnom sistemu da se regeneriše u samoći", kaže Vesna.
Kako da ukažemo svima da detektuju određene situacije u kojima će visoka senzitivnost da nastupi?
"Kod visoke senzitivnosti je najbitnije da budemo informisani da ona postoji kao neutralna karakteristika nervnog sistema - naš mozak radi na malo drugačiji način od mozga prosečno senzitivnih ljudi.
Američki stručnjaci koji su 90- ih godina uspeli da dokažu postojanje visoke senzitivnosti koriste jednu laganu priču da široj javnosti objasne šta je to visoka senzitivnost. Naime, svaki mozak ima određeni broj filtera kroz koji procesuira stimuluse koje dobija spolja i iznutra. Mozak visoko senzitivnih osoba ima veći broj filtera. Upravo u tome je glavna razlika između nas i prosečno senzitivnih ljudi.
Visoko senzitivni ljudi zbog povećanog broja filtera dobijaju dublje uvide, jače i kompletnije slike života, ali sa druge strane troše više energije, osećaju se preplavljeno, umorno i ako ne znaju kako da se neguju zbog toga, onda su u problemu.
Bitno je naglasiti da visoka senzitivnost nije bolest, već je reč o neutralnoj osobini nervnog sistema koju dobijamo od roditelja ili nekih drugih predaka. Međutim, ako se ne tretira na pravi način, onda može da dođe do zdravstvenih poteškoća, prvenstveno do anksioznosti, pa i do depresije.
Kako da je prepoznamo?
"Mozak za procenjivanje situacije je reaktivniji, nekad reagujemo više nego što situacija zapravo traži od nas. Zbog toga imamo ponekad prenaglašene emocionalne reakcije, naše telo počne da luči hormone stresa. Zato se više povezuje sa anksioznošću. Sa druge strane, sa depresijom se povezuje kad se ljudi osećaju odbačenim.
