Pitao sam ga zašto ne može da nađe posao? Kaže: ne mogu više ni da zamislim da prolazim te silne krugove i razgovore. Ugovor na tri meseca, na šest meseci...
I šta da kažem čoveku kojem nije do života, ali mora da nastavi da živi?
Gledam ga, a vidim umornog čoveka. Ima iskustvo da vodi, a mora da se takmiči sa mladim, neiskusnim ljudima. On sam oseća da više ne može dalje...
To je tužno, ali ima izlaz iz ove situacije - čak tri izlaza:
1. Pronađite novi smisao u životu. Ustanite i krenite. Energija će se vratiti sa novima izazovima.
2. Nakratko promenite svoj način života. Pronađite mesto koje vas inspiriše, tražite saglasnost od porodice, pa se na to mesto preselite na oko godinu dana. Pronađite radost u malim stvarima.
3. Prihvatite situaciju, shvatite da sada, grubo rečeno, niste zaposleni i počnite da se oslobađate opterećenja nakupljenog tokom svog života.
Tri stvari treba da očistite:
- odnose sa ljudima: odbacite ogorčenost, nisu svi ljudi protiv vas. Njihovo mišljenje nije važno.
- prestanite da ćutite. Ćutanje nakuplja bolest u telu. Većina naših muškaraca je odgojena tako da ćuti i trpi, a to nikako ne sme da se desi.
- sredite svoje ciljeve i snove. Ono što se od vas očekuje to ne znači da treba da radite. Vi kao odrastao čovek morate da znate šta vas čini srećnim i šta je to šta treba da radite. A onda kada budete radili ono što volite - ponovo ćete vratiti životnu radost!
Ovaj čovek s početka priče prošao je kroz 10 seansi kod mene (psihologa) i nakon toga je napokon shvatio ko je i šta želi. Našao je posao u maloj firmi (uvek je ciljao ka velikim kompanijama) ali dobio je posao kakav je sanjao: putovanja i normalna primanja.
Zaključak: Kad vam nije do života, najbolje bi bilo da uzmete par dana slobodno i preispitate se ko ste i šta želite!
(Stil.kurir.rs)
