Džoli Džejn Topan

Sa osmehom na licu radila najgnusnije stvari: Ova žena bila je veći monstrum od svakog muškarca!

Otac joj je završio u ludnici, nakon što je sebi zašio očne kapke

Lifestyle 08.06.2020. - 10:35h Autor: Stil / net.hr
Foto: Wikipedia

Džoli Džejn Topan priznala je da je ubila 31 osobu, među njima i svoju polusestru, ali lekari s kojima je radila bili su uvereni kako je ona jedna od boljih medicinskih sestara, sve dok smrti nisu počele da se sustižu jedna drugu.

 

"Htela sam da ubijem više ljudi, bespomoćnih ljudi, nego ijedan muškarac ili žena u istoriji", rekla je svojevremeno.


I danas kriminalistički psihijatri izdvajaju Topan kao jednu od retkih tipova ženskih serijskih ubica. Kao i mnoge druge serijske ubice, i ona je imala nestabilno detinjstvo, ali za razliku od većine serijskih ubica žena, u tome je seksualno uživala.

 

Džejn, rođena kao Honora Kelej oko 1857. godine u Bostonu, najmlađa od četiri devojčice iz siromašne irske imigrantske porodice, ostala je bez majke kada je imala samo godinu dana.

 

Jezivi kraj oca buduće ubice

 

Njen otac Piter Kelej, krojač, pokušao je da se brine o devojkama, ali bio je alkoholičar, a sumnjalo se i da ih zlostavlja. Sestre je dao je u žensko sirotište koje je tvrdilo kako će devojčice smestiti u ugledne porodice kad napune 10 godina. Jedna sestra je postala prostitutka i alkoholičarka, a druga je završila u psihijatrijskoj bolnici. U ludnici je završio i otac, koji si je nedugo nakon što je predao ćerke, zašio sebi očne kapke.

 

Džejn je otac dao kao dužničku sluškinju porodici Topan kada je ona imala šest godina, što je bilo šokantno uobičajeno u ono vreme. Zbog predrasuda prema irskim imigrantima, porodica ju je predstavljala kao Italijanku čiji su roditelji umrli na moru. U školi, Džejn je išlo relativno dobro i brzo je stekla mnogo prijatelja, ali već tada je počela da pokazuje znakove tipične za sociopate – često je pričala fantastične laži: otac je plovio svetom, sestra se udala za engleskog plemića, a brata joj je u Getisburgu odlikovao Abraham Linkoln.

Omiljena, pa prezrena


S 18 godina završila je srednju školu, a Topanovi su je oslobodili duga i dali joj 50 dolara, ali ona odlučila da ostane u kući. Kad je gazdarica En umrla, njena ćerka Elizabet je preuzela kuću. Džejn je uvek smatrala Elizabet svojom polusestrom, ali ona je prema Džejn nastavila da se odnosi kao prema sluškinji, iako mnogo ljubaznije i prisnije nego majka.

 

Elizabet se udala za đakona iz crkve, Oramela Brigema, koji se uselio u kuću Topan. Ubrzo, Džejn se iselila. Započela je školovanje za medicinsku sestre u bolnici u Kembridžu 1887. gde je i stekla nadimak “Džoli Džejn” zbog ljubazne i pričljive prirode. Ipak, vremenom, druge učenice su počele da zaziru od njen jer je uporno širila tračeve i zlobno se radovala kada su odlazile učenice koje joj nisu bile drage. Takođe, počele su da nestaju stvari.

 

Monstrum iza fasade omiljene medicinske sestre


I lekari, koji su ispočetka bili oduševljeni sposobnom sestrom, počeli su da brinu. Dok je večina učenica s gađenjem odrađivala autopsije, Džejn je bila opsednuta njima. Ali, nisu znali sve razmere užasa na koji je Džejn spremna.

 

Jedna pacijentkinja, Amelija Fini, imala je operaciju 1887. godine. Rekla je kako joj je sestra Džejn dala neki gorki lek i ubrzo je izgubila svest. Kroz maglu se seća kako se Džejn popela u njen krevet i ljubila je po celom licu, ali nešto ju je uplašilo i ona je stala. Sledećeg jutra Fini je zaključila da je sve samo sanjala. Četrnaest godina kasnije, Džejn Topan je uhapšena, a Fini je shvatila da to nije bio san.

Ubijanje i vraćanje u život ju je seksualno uzbuđivalo


Tokom školovanja je stalno eksperimetisala na starijim pacijentima s lekovima, prvenstveno morfijumom i atropinom. Prepravljala bi kartone, a pacijente bi prvo nakljukala morfijumom, gotovo do kome, a potom ih vraćala u život atropinom. Nije poznato da li je i silovala pacijente, ali sigurno ih je napastvovala. Kasnije je sama priznala kako ju je seksualno uzbuđivala "moć da ih ubije i vrati u život".

 

Ipak, mnoge je na kraju svoje jezive seksualne igre ubila, a broj sumnjivih smrti u zabrinuo je lekare. Nisu imali nikakve dokaze, ali većina smrti je bila u njenim smenama pa je Džejn na kraju morala da ode. Ipak, preporučili su ju opštoj bolnici.

 

Ubilački pohod negovateljice


I tamo je brzo dobila otkaz, nakon što je uhvaćena kako prekomerno daje opijate. Ali, zbog njenog sjajnog rada s pacijentima, preporučili su je kao privatnu negovateljicu bogatim pacijentima. U vreme kada su žene u proseku radile za pet dolara nedeljno, Džejn je dobijala 25.

 

Ubila prijateljicu kako bi dobila posao


Teško je reći koliko je ljudi ubila dok je radila u bolnicama, ali nakon što je počela da radi kao privatna sestra ubijala je prve žrtve za koje se pouzdano zna.

 

Dok je bila u poseti Kembridžu 1889. godine, 70-godišnja Meri Meklir se razbolela, a njen doktor preporučio joj je "jednu od najboljih medicinskih sestara". Poslao je Džejn, a nedugo zatim žena je umrla. Mesec dana kasnije, otrovala je blisku prijateljicu strihininom kako bi dobila njen posao šefice kuhinje u Teološkoj školi u Kembridžu. Dobila je posao, ali ne zadugo jer je su i tamo počele da nestajaju stvari.


Nove žrtve pronašla je u svojim stanodavcima. Džejn se brzo sprijateljila sa svojim gazdom i njegovom suprugom, ali ih je redom ubila, njega 1895, nju 1897. godine.

"Bili su mi dragi, ali su postali previše slabašni i smušeni", rekla je kasnije na suđenju. Njene kolegice iz sestrinske škole prisetile su se kako je znala da kaže da nema smisla održavati stare ljude na životu. Nastavila je da živi u njihovoj kući.

 

Elizabet Topan Brigem, ćerka ljudi koji su je u mladosti udomili, često ju zvala u posetu. U leto 1899. Džejn se vratila u kuću u kojoj je odrasla. Jednom prilikom, Elizabet se požalila na depresiju, a Džejn je smesta videla priliku.

 

"S oduševljenjem posmatrala kako život izlazi iz nje"


Pozvala je Elizabet na plažu i pripremila joj piknik.

 

"Držala sam je u naručju i s oduševljenjem posmatrala kako život izlazi iz nje", rekla je kasnije Džejn, koja je Elizabet otrovala strihininom.

 

Džejn je ostala u kući i malo pomalo se uvukla u domaćinstvo udovca svoje sestre. Prvo što je uradila - ubila je Brigemovu domaćicu, 77-godišnju Ednu Banister. Plan je bio da impresionira Oramela Brigema i sama preuzme brigu o njemu, ali on je jasno dao do znanja da je ne želi kao domaćicu, a jednako oštro je odbijao i sva njena udvaranja.

 

Džejn nije odustajala, a u očajničkoj želji da se domogne muža, odlučila je da otruje Birgema i potom ga neguje. Ali, Birgem ju je isterao iz kuće.

 

Džejn je pokušala samoubistvo prekomernom dozom morfijuma, ali preživela je. Zbog neuzvraćene ljubavi već je jednom u mladosti pokušala samoubistvo, kad ju je tpkom srednje škole ostavio muškarac koji joj je obećao brak.

 

Ovoga puta, završila je u bolnici, a nakon puštanja, posetila je staru prijateljicu, Saru Nikols, koja je živela s bratom u američkom Nju Hempširu.

 

Otrovala celu porodicu bliskih prijatelja

 

Od prijatelja, porodice Dejvis unajmila je kolibu, ali je kasnila s kirijom. Kada je Meti Dejvis došla po stanarinu, Džejn ju je ubila koktelom morfijuma i atropina i uselila se kod njenog supruga Aldena Dejvisa, kako bi se brinula o njemu. Ubila ga je, a zatim i dve njegove udate ćerke, Mini Gibs i Žeraldin Gordon.

To je bilo previše smrti da bi prošlo neprimećeno i svekar Mini Gibs se posavetovao s toksikologom i izborio za sudski nalog. Telo Aldenove ćerke Mini je ekshumirano, a istraga je otkrila da je umrla od trovanja morfijumom i atropinom.

 

Policija je uhapsila Džejn Topan 29. oktobra 1901. godine, a suđenje za ubistva počelo je u leto 1902. Advokatu je priznala kako je ubila najmanje 31 osobu, ali da ni sama ne zna koliko je žrtava i da bi ih moglo biti i više od sto.

 

"Htela sam da ubijem više ljudi, bespomoćnih ljudi, nego ijedan muškarac ili žena u istoriji", rekla je.

 

"Da sam bila udata žena, verovatno ne bih ubila sve te ljude"


Na suđenju priznala je ubistva koja su joj stavljana na teret, bez trunke kajanja.

 

"Ne, niti najmanje se ne kajem. Nikad mi nije bilo žao zbog onoga što sam učinila. Čak i kad sam otrovala bliske prijatelje, kao što su to bili Dejvisovi, nisam osećala grižnu savesti", prenosili su njeno svedočenje tadašnje novine.

 

Ipak, zbog nečega u svojoj prošlosti je žalila. Tvrdila je da je počela s ubijanjem nakon što ju je još u srednjoj školi ostavio dečko. Mladi činovnik obećao joj je da će je oženiti, ali odselio se i zaljubio u drugu.

 

"Da sam bila udata, verovatno ne bih ubila sve te ljude. Porodica, deca i dom bi me zaokupili", rekla je.

 

Porota je većala 27 minuta, i oslobodila Džejn zbog neuračunljivosti. Ostatak života provela je u Državnoj bolnici Tanton, a umrla je 17. avgusta 1938. godine.

 

Neki od osoblja tvrdili su kako je i dalje želela da seje smrt oko sebe. Zvala bi ih u sobu i govorila im - "Uzmi malo morfijuma, draga, pa ćemo ići na odeljenje i zabavljati se gledajući ih kako umiru", tvrdili su.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...