Boni Parker i Klajd Barou su možda najpoznatiji ljubavni par u američkoj istoriji koji se bavio kriminalnim radnjama. Ubijali su, kidnapovali, krali, pljačkali. Njihova imena su postala sinonim za Veliku depresiju koja je 30-ih godina prošlog veka vladala u SAD.
Tada je generalni stav građana SAD bio protiv Vlade, pa su Boni i Klajd to iskoristili. Naravno, mit je retko sličan stvarnosti. Lako je bilo preuveličavati njihovu priču jer su bili mlad, zaljubljeni par koji je bežao od zakona na otvorenom putu. Zbog Klajda i njegove impresivne vožnje autobomila, često su uspevali da pobegnu policiji u poslednjem trenutku, dok je Bonina poezija osvojala srca mnogih. Dve godine su proveli u zajedničkim kriminalnim aktivnostima. Većinu vremena su provodili u ukradenim automobilima.
Živeli su od novca iz opljačkanih prodavnica namirnica, benzinskih pumpi i, retko, banaka. Zanimljivo je da nikad nisu uspeli mnogo novca da iznesu iz banaka. Istina, ubili su trinaestoro ljudi, ali su ujedno kidnapovane policajce i civile puštali nepovređene, miljama dalje. Čak im dajući i novac da se vrate kući. Kao da su bili na avanturi, zabavaljajući se kršeći zakon. Pitanje je šta ih je navelo da izaberu takav život?
Život pre kriminala
Boni Elizabet Parker je rođena 1. oktobra 1910. u Roveni, u Teksasu, kao drugo od troje dece Henrija i Eme Parker. Otac joj je bio zidar i porodica je uspevala da se prehrani od njegove plate. Međutim, umro je kad je Boni imala samo četiri godine i porodica se preselila kod Emine majke u predgrađe Dalasa, u Teksasu.
Prema pričama, Boni je bila prelepa. Skladne građe i plave kose. Bila je odličan đak i volela je da piše poeziju. Međutim, bila je izmorena od svog prosečnog života. Napustila je školu sa 16 godina i udala se za Roja Torntona. Brak nije bio srećan i Roj je mnogo vremena provodio van kuće. Godine 1929. bio je uhapšen zbog pljačke i osuđen na pet godina zatvora. Tad ga je Boni poslednji put videla. Nikad se nije razvela. Dok je Roj bio odsutan, Boni je radila kao konobarica, ali je 1929. godine dobila otkaz, pred sam početak Velike depresije.
Klajd Čestnat Barou je rođen 24. marta 1909. u mestu blizu grada Teliko, u Teksasu, kao peto od sedmoro dece Henrija i Kami Barou. Porodica je bila veoma siromašna. Bili su podstanari i roditelji su radili kao farmeri. Klajd je često bio poslat da živi kod rođaka jer njegovi roditelji nisu imali dovoljno novca da prehrane porodicu. Kad je napunio 12 godina, porodica Barou se preselila u zapadni Dalas gde je Klajdov otac otvorio benzinsku stanicu. Pošto je to bio surov kraj, težak za život, Klajd i njegov brat Marvin „Bak“ Barou su često imali problema sa zakonom zbog krađe ćurki i automobila. Klajd je imao dve ozbiljne ljubavne veze (En i Gladis), ali se nikad nije ženio.
Prvi susret Boni i Klajda
Prema predanju, Boni i Klajd su se upoznali u januaru 1930. godine kod kuće zajedničkog prijatelja. Prema rečima očevidaca, svideli su se jedno drugom istog trenutka. Dve sedmice posle upoznavanja, Klajd je osuđen na dve godine zatvora zbog svojih prethodnih kriminalnih radnji. Boni je bila skrhana. Klajd je pobegao iz zatvora s pištoljem koji mu je Boni prokrijumčarila. Sedmicu kasnije je ponovo uhvaćen i osuđen na 14 godina u Eastham Prison Farm, koji je važio za brutalni, surovi zatvor blizu Veldone u Teksasu. Tamo je Klajdu život bio nepodnošljiv.
U tom zatvoru je počinio svoje prvo ubistvo jer je na smrt prebio jednog zatvorenika koji ga je više puta seksualno zlostavljao. Misleći da će ga prebaciti u drugi zatvor ako se pokaže fizički nesposobnim, zamolio je drugog zatvorenika da mu odseče dva nožna prsta. Iako mu ovo nije pomoglo, Klajd je iz nepoznatih razloga dobio rani uslovni otpust iz zatvora. Kad je na štakama otpušten u februaru 1932. godine, zakleo se da će radije umreti nego se vratiti na to mesto.
Zajednički kriminalni počeci
Budući da je vladala Velika depresija i da je posao bilo teško naći, čim mu je rana zarasla, Klajd je ponovo počeo da pljačka i krade. Na jednoj od prvih pljački priključila mu se i Boni. Iako je bila u automobilu dok se pljačka dešavala, Boni je bila uhvaćena i poslata u teksaški zatvor Kofman. Međutim, ubrzo je bila puštena zbog nedostatka dokaza. Još jedan učesnik, Klajdov drug, Ralf Fluits, takođe je bio uhvaćen. Odslužio je vreme u zatvoru i više se nikada nije priključio Barou bandi. Dok je Boni bila u zatvoru, Klajd i njegov drug Rejmond Hamilton su, u pokušaju pljačke jedne prodavnice, neplanirano ubili vlasnika Džona Bučera. Boni je uprkos ovome ostala sa Klajdom.
Naredne dve godine, Barou banda je „harala“ u više američkih država – Teksas, Oklahoma, Mizuri, Luizijana, Novi Meksiko itd. Predah su pravili blizu granica da bi brzo mogli da pobegnu jer policija jedne države nije smela da prelazi granice druge. Klajd je veoma često menjao i krao automobile. Vrlo dobro je poznavao mape i i sve sporedne puteve. To je bio razlog zašto su toliko puta uspevali da pobegnu policiji. Boni i Klajd su na svaka dva meseca išli u posetu svojim roditeljima. To je policija tek kasnije saznala zbog izjave V. D. Džonsa, jednog od članova Barou bande.
Rafali u Džoplinu
Klajdov brat Bak je pušten iz zatvora u martu 1933. godine. Do tada je Barou banda počinila nekoliko ubistava, opljačkala nekoliko banki, mnogo prodavnica i benzinskih stanica, i ukrala nekoliko automobila. Boni i Klajd su iznajmili apartman u gradiću Džoplin, u državi Mizuri, da bi se sastali sa Bakom i njegovom suprugom Blanš. Posle dve sedmice odsedanja tu, Klajd je primetio dva policijska automobila kako se parkiraju u dvorištu. Usledili su rafali. Preplašena Blanš je izletela na prednja vrata trčeći. Barou banda je ubila jednog policajca, a drugog teško ranila. Boni, Klajd, Bak i V. D. Džons su iz garaže pokrenuli automobil i pobegli. Usput su usporili da bi pokupili Blanš koja je i dalje trčala.
Policija je u apartmanu našla mnogo informacija o Barou bandi. Dokaz sa venčanja Bak i Blanš, oružje, Bakovi papiri o uslovnom otpustu iz zatvora, Boninu pesmu (The story of suicidal Sal) i nerazvijene foto filmove. Te fotografije su danas najpoznatije fotografije Boni i Klajda. Sve ovo ih je učinilo još poznatijim i zanimljivijim. Kasnije, prema rečima Blanš Barou, ekipa se, u nadi da ne bude otkrivena, često sklanjala u prirodu gde je potpaljivala vatru i kupala se u hladnim potocima.
U junu 1933. godine, vozeći se po Teksasu, Klajd je propustio upozorenja o izgradnji mosta i prevrnuo automobil u jarugu. Budući da je izbio požar u kolima, Boni je zadobila ozbiljne povrede na desnoj nozi (opekotine trećeg stepena). Nakon toga je teško mogla da trči, a pred kraj svog života je jedva mogla da hoda. Skakutala je na jednoj nozi, ili ju je Klajd nosio.
Rafali u Plejt Sitiju i Ajovi, bekstva iz zatvora
Sledećeg meseca iste godine, Boni, Klajd, Bak, Blanš i V. D. Džons, smestili su se u dva apartmana blizu Plejt Sitija u državi Mizuri. Praveći buku, postali su sumnjivi lokalcima i vlasniku apartmana. Policija je ovaj put došla pripremljenija nego prethodni put. Sat vremena pre ponoći policija je zakucala na vrata apartmana. Blanš je uzviknula: „Samo trenutak da se obučem!“. To je Klajdu dalo dovoljno vremena da dohvati svoju automatsku pušku i počne da puca. Počeli su masivni rafali sa obe strane. Baku je jedan metak okrznuo glavu.
Klajd je uspeo da okupi Barou bandu i svi su pucajući iz garaže ušli u automobil. Policija im je izbušila dve gume i staklo na vratima koje je oštetilo Blanšino levo oko, na koje je ostala trajno slepa. Preko noći su se zaustavljali da kupe zavoje i menjaju gume. Stigavši u Ajovu, jedan od lokalnih farmera je našao krvave zavoje na putu i prijavio policiji. Lokalna policija je okupila oko stotinu policajaca, gardista i lokalnih farmera. Pravo je čudo da su skoro svi članovi Barou bande ovo preživeli. Okruženi sa svih strana, rafali metkova su leteli u svim smerovima. Bak je pogođen nekoliko puta, a Blanš je ostala uz njega i ubrzo uhapšena. Ušavši u automobil sa Boni i V. D. Džonsom, Klajda je jedan metak pogodio u ruku i zakucali su se u obližnje drvo. Sve troje su izleteli iz vozila i počeli da trče, preplivavši reku. Klajd je ubrzo nakon toga ukrao automobil sa jedne farme. Tim putem su uspeli ponovo da pobegnu. Bak je umro od povreda nekoliko dana posle pucnjave. Klajda su upucali četiri puta. V. D. Džons je zadobio povredu glave. Nakon ovog događaja je napustio grupu i nije se vratio.
Boni i Klajd su nekoliko meseci odmarali, da bi se u novembru iste godine vratili pljačkama i krađi. Živeli su u svom automobilu da ih niko ne bi prepoznao. Tog meseca je V. D. Džons uhvaćen i zatim je ispričao svoju priču policiji. Opet izbegavši policijsku zasedu gde su i njihove porodice mogle biti povređene, Boni i Klajd su, iz osvete, pomogli Klajdovom prijatelju Rejmondu Hamiltonu da pobegne iz Eastham Prison Farm-a. Tokom operacije je jedan stražar ubijen, a nekoliko zatvorenika je takođe pobeglo. Jedan od njih, Henri Metvin, priključio se Boni i Klajdu. Kriminalne radnje su se nastavile tako što su ubili još dva policajca na motociklima. Ovo je mnogo razjarilo policijski sistem SAD.
NE PROPUSTITE
Surova smrt
Policija je napravila dogovor sa ocem Henrija Metvina da će njegovom sinu biti oprošteno sve ako preda Boni i Klajda vlastima. Henri se „igrom slučaja“ rastao od Boni i Klajda 19. maja 1934. godine. Znajući koliko je Barou banda u bliskom odnosu sa svojim porodicama, policija je pretpostavila da će Boni i Klajd tražiti Henrija kod kuće njegovog oca Ajversona Ajvija Metvina. Šestorica policajaca je isplanirala zasedu. Konfiskovali su Ajvijev kamionet i ostavili ga na putu za njegovu kuću blizu mesta Bjenvil Periš u Luizijani, misleći da če ozloglašeni par tuda proći i zaustaviti da bi videli šta nije u redu sa kamionetom. To se upravo i desilo.
Dvadeset i trećeg maja 1934. godine oko 9 i 15 časova ujutru, Boni i Klajd su se zaustavili videvši kamionet Henrijevog oca na putu. Klajd je izašao da vidi šta nije u redu, a Boni je ostala u automobilu. Policija je odmah otvorila vatru. Boni i Klajd nisu imali vremena da reaguju. U njih je ispaljeno oko 130 metaka jer policija „nije htela da rizikuje“. Kad se situacija smirila, videli su da je Klajdov potiljak eksplodirao, a Boni je nedostajao deo desne šake. Ubrzo se lokalni narod okupio i počeo da skuplja „suvenire“ s mesta ubistva.
Od parčića stakla, čaura, do krvavih delova odeće Boni i Klajda. Prema rečima jednog od policajaca, jedan lokalac je izvadio džepni nož i krenuo da odseče Klajdovo levo uvo. Ubrzo su rasterani. Tela su odnesena u Dalas gde je javnost mogla da ih vidi. Iako je Boni zahtevala da bude sahranjena pored Klajda, sahranjeni su na različitim grobljima po željama njihovih porodica.
Boni je prvenstveno bila sahranjena na groblju Fishtrap Cemetery, ali je 1945. godine njeno telo prebačeno na Crown Hill Cemetery u Dalasu. Klajd je sahranjen na Western Heights Cemetery u Dalasu pored svog brata Baka.
