Stojim u redu na kasi i posmatram sledeću sliku.
Tu je mlada dama s previše silikona, a pored nje je "razbacani" momak u plavoj trenerci. Tik ispred njih, u redu je baka. Pokušava da plati svojih nekoliko jabuka.
Baki tokom brojanja ispadaju kovanice. Podiže ih polako i nesigurno, drhtavom rukom. Par iza nje počinje da se zgleda, glasno uzdišu, prevrću očima i odmahuju glavom.
Ja stojim u redu na kasi pored i osećam jaku želju da platim bakin račun, samo da ne bih gledala ta odbojna lica.
"Hoće li više, bako? Prebrojte tu siću pa se vratite", kaže kasirka, gura jabuke u stranu i počinje da poslužuje par.
"Šta je, bre ovo? Ko ju je pustio ovde i zašto, kad očigledno nema para", komentariše silikonka.
"Ma ne verujete koliko ima ovakvih, zbog akcija za penzionere", ogorčeno govori kasirka.
Stojim otvorenih usta, šokirana količinom nepristojnosti i nerazumevanja ljudi oko mene.
"Pričate li tako i o svojim roditeljima, ili baki i deki", pitam je jer ne uspevam da se suzdržim.
"Što se vi mešate?", pita me kasirka i dodaje: "Vi nemate pojma kako je nama svaki dan s njima".
Čovek srednjih godina, lepo obučen i sa sveskom u rukama, izašao je iz reda u kojem je stajao iza mene i progurao se napred.
"Zdravo draga", reče kasirki, a rukom pozove obezbeđenje da mu doda korpu. "Pođite s bakom i recite neka uzme šta želi", reče obezbeđenju i opet se okrenu kasirki:
"Za početak, vi ćete platiti račun ove bake, a zatim ćete biti kažnjeni u skladu s pravilnikom".
"Ma ko ste vi?", uspaničeno će kasirka.
"Menadžer", odgovori muškarac smireno.
"Dajte molim vas, znam kako menadžer izgleda", nasmeši se kasirka.
"Devojko, ja sam menadžer celog lanca ovih prodavnica. Sada ste slobodni da se javite neposrednom rukovodiocu. Odmah", reče čovek i ode u pravcu bake i obezbeđenja.
Sada su kasirka i onaj par ostali otvorenih usta, kao ja malopre. A ja sa osmehom. Pričala sam porodici šta se desilo, a oni mi na kraju kažu: Nemoj se radovati nesreći te kasirke...
Ne radujem se njenoj nesreći, radujem se pravdi!
