VIŠE NIKAD NEĆETE BITI NERASPOLOŽENI

Sreća je stvar izbora: 4 metode čuvenog neurohirurga koje popravljaju raspoloženje i teraju negativne misli!

Čovek sam bira da li će biti srećan ili ne. Kada se nađete u vrtlogu negativnih misli, ove metode će biti od pomoći

Lifestyle 04.04.2020. - 21:00h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Internet je prepun saveta kako biti srećan, a istina je da oni koji dele savete nemaju pojma o čemu govore.

 

Jedini ispravni saveti koje biste trebali da pratite dolaze od neurohirurga. Oni provode dane u proučavanju sive mase u našoj glavi i sigurno znaju šta je ljudima potrebno za sreću.

 

Američki neurohirurg Alek Korb deli svoja razmišljanja o ovoj temi:

 

Glavno pitanje

 

Ako ste klonuli duhom i ne osećate se najbolje, postavite sebi važno pitanje: "Zašto sam zahvalan sudbini?"

 

Verovatno se pitate da li osećaj zahvalnosti ima biološki uticaj na mozak?Odgovor je da.

 

Znate li kako deluje antidepresant bupropion? On stimuliše stvaranje neurotransmitera dopamina, kao i osećaj zahvalnosti. A znate li kako deluje fluoksetin? Stimuliše neurotransmiter serotonin. Isto kao i osećaj zahvalnosti. Da, jedan od glavnih efekata zahvalnosti je porast nivoa serotonina. Kad razmišljate o tome na čemu ste zahvalni sudbini, usredsređujete se na ono pozitivno u životu. To je jednostavan način da povećate proizvodnjuserotonina u mozgu.

Razgovarajte o svojim negativnim mislima i osećanjima

 

Ako se osećate loše, pre svega je neophodno da definišete svoje stanje. Šta tačno osećate? Da li je to tuga, anksioznost ili ogorčenost? Samo određivanje problema je korak da se osećate bolje. Ako mislite da je ovo besmisleno, otkrićemo vam nešto, vaš mozak misli potpuno suprotno.

 

Prilikom jednog istraživanja, ispitanicima su pokazivali fotografije ljudi s različitim izrazima lica i merili reakcije mozga. Sasvim očekivano, amigdala je reagovala na prikazane emocije. Međutim, kada je od ispitanika zatraženo da imenuju te emocije, aktivirao se ventrolatorni prefrontalni korteks mozga, dok je aktivnost amigdale opala. Drugim rečima, imenovanje emocija smanjuje njihov uticaj na čoveka.

 

Donesite odluku

 

Da li ste ikada doneli odluku i tada osetili olakšanje? Neurobiologija pokazuje da donošenje odluka smanjuje anksioznost i pomaže u rešavanju problema.

 

Pri donošenju odluka stvaramo namere i postavljamo ciljeve, a sve ovo pozitivno deluje na prefrontalni korteks, smanjujuči anksioznost i nemire. Pored toga, donošenje odluka pomaže u smanjenju aktivnosti striatumu, što nas obično ometa negativne impulse i akcije. Konačno, donošenje odluka menja našu percepciju sveta, što pomaže u pronalaženju rešenja problema i smirivanju limbičkog sistema.

Približite se ljudima

 

U jednom eksperimentu, učesnici su igrali kompjutersku igru bacanja lopte. Jedan učesnik je bacio loptu, dok je drugi vraćao nazad. U stvari, prava osoba se nalazila samo sa jedne stramne, dok je na drugoj strani bio računar, ali je učesnicima je rečeno da likove na ekranu kontrolišu živi ljudi.

 

I šta se dogodilo kada su ti „drugi ljudi“ odbili da vrate loptu? Mozak učesnika je reagovao na isti način kao i na fizičku bol.

 

Socijalna isključenost uključuje prednji cingulatni korteks i centralni režanj mozga, kao i fizičku bol. Jednostavno rečeno, odnosi sa drugim ljudima su vrlo važni za mozak.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...