Prestani da se žališ i priznaj: Tu si gde želiš da budeš!

Alternativno mišljenje o tome zašto mnogi loše žive:

Kad je čovek nezadovoljan na poslu, obično se nervira: A znaš li ti koliko me za to plaćaju?!

Znam, ali ne razumem zašto to radiš. Po mom mišljenju, stvar je prosta: ne sviđa ti se – nemoj da radiš! I tako u svemu.

Loše živiš s nekim – nemoj da živiš s njim.

Poslovni partneri se prema tebi loše odnose – promeni ih.

Haljina ti loše stoji – pokloni je nekome kome će savršeno stajati.

Loše spavaš – pozabavi se svojim duševnim stanjem.

Osećaš se loše – leči se.

Loše živiš u zemlji – odseli se. Preduzmi nešto, ne kukaj.

Ako ništa ne preduzmeš ili ne promeniš – znači da ti je dobro.

Budi iskren prema sebi – dobro ti je. Lepo ti je da kukaš. Uživaš da se žališ. Voliš da patiš. Hoćeš da budeš žrtva. Tražiš saosećanje. Prija ti da mesto tebe odlučuju i da ti pomažu. Ne želiš da nešto učiniš sa svojim životom. Sve je mirno, dobro znano i predvidivo. To je tvoja zona komfora. Mizeran život je tvoja zona komfora.

U tome i jeste smisao priče. Glavni smisao života. Ako nisi žrtva, ko si uopšte?

Ako ne kukaš, šta ćeš da radiš? A nešto moraš. Ako ostaneš bez onog: Nepodnošljivo mi je teško, ali ja nosim svoj krst! – šta ti ostaje? Kako ćeš bez svog krsta? Kako ćeš uopšte živeti bez njega?

Ne odlučivati je takođe odluka. Ne menjati se – takođe je izbor. Ako se odlučiš na takav izbor, stani iza toga, priznaj ga. Primi sve što ti on pruža i uživaj u njemu, ali ne zavaravaj druge. Nije im potrebno da igraju vaše igre.

Priznaj: tamo si gde želiš da budeš. To je cela istina.