"Živimo u Kini sa našom decom i poslednjih sedam i po nedelja smo uglavnom zatvoreni u našem stanu, radeći i obrazujući se od kuće, zbog epidemije koronavirusa.
Gledamo vesti i razgovaramo sa porodicom i prijateljima. Sve zanima kako je to biti zatvoren u kući? Pričamo im dosta o tome kako sačuvati zdrav razum i osnovne radne navike u zatvorenom prostoru nedeljama.
Oboje smo učitelji u školi koju pohađaju i naša deca. Grad u kojem živimo nalazi se stotine kilometara od Vuhana, epicentra epidemije. Milioni i milioni ljudi žive u gradu, a smatra se da je na stotine ljudi pogođeno ovim virusom. Ipak, izolacija je dosta pomogla.
Početkom krize postavljeni su zidovi oko našeg grada, blokirani su putevi kako bi bio ograničen ulazak. Uveden je policijski čas i niko nije mogao da uđe ili izađe iz naselja. Dobili smo neki vid legitimacije koja potvrđuje da ne kršimo pravila. Svaki put kada idemo do prodavnice po hranu, moramo da skeniramo aplikaciju koja vladi javlja gde se krećemo.
Škole su zatvorene širom Kine od kineske nove godine u januaru. Deca školu pohađaju za trpezarijskim stolom u našoj kuhinji. Prvobitno je zatvaranje predviđeno na dve nedelje, a potom je produženo do marta. Danas je datum povratka neizvestan. Dakle, iako nismo bili pod formalnim karantinom, bili smo veoma ograničeni u tome gde možemo da idemo i šta možemo da radimo. Morali smo da se prilagodimo novonastalim situacijama.
Uspostavite rutinu
Nama je rad od kuće novina i veoma je teško ući u rutinu. Prvih dana smo alarm podesili malo kasnije, nego što smo inače ustajali i šalili smo se da nećemo izlaziti iz pidžame. To je postalo naprono. Sada se svaki dan oblačimo kao da idemo na posao. Sedimo i spred kompjutera i radimo 8 sati.
Sa decom je isto: veoma je važno reći im da ovo nije raspust i da moraju da uče. Od početka smo zahtevali da prate nastavu i uče, rade domaće zadatke i čitaju.
Pauzu pravimo oko podne, kada zajedno ručamo. Tada gledamo neke relaksirajuće emisije i nakon pola sata svi se vraćamo svojim aktivnostima.
Ograničite vreme ispred televizora
Iako smo svi usmereni na ekran, bitno je ograničiti gledanje televizije. Smanjite čak i Jutjub i kompjuter, kako i telefon. Plešite, čitajte knjige, pričajte, igrajte društvene igre - sve samo da smanjite gledanje u ekran.
Zapratite više kanala za pravljenje kolača na Instagramu
U početku smo stalno pratili dešavanja vezana sa koronu, ali smo shvatili da je to rak rana. Toliko smo se zadubili u tu temu da smo bukvalno bili bolesni. Zato smo odlučili da gledamo lepe slike na Instagramu. Zapratili smo mnogo kanala vezanih za pravljenje torti, što i vama savetujemo.
Vežbajte što više
Pre koronavirusa voleli smo da idemo u teretanu, ali pošto su one zatvorene kao i sve drugo, tada smo počeli da džogiramo. Stavimo masku na lice, kapu na glavu i idemo na trčanje. Sada kada je lepo vreme, viđamo mnogo naših sugrađana kako džogiraju, sa maskama i na pravilnoj razdaljini jedni od drugih.
Krize
Da, svi s vremena na vreme doživimo krizu - strah! Da li obavljamo posao dovoljno dobro? Da li ćemo biti plaćeni kako treba? Kako sve ovo utiče na našu decu? Strahova je mnogo...
Međutim, srećom uvek je jedno trezveno i teši dok drugo paniči. Mnogo nam pomaže molitva i meditacija.
Ako obadvoje zapadnemo u krizu i dobijemo strahove, dopisujemo se sa prijateljima i porodicom i uvek se nađe neko ko je pozitivan i ko nas oraspoloži.
Šta da očekujemo dalje?
Nedavno smo primetili promene u Kini. U smislu da su neke prodavnice ponovo otvorene, da su počele isporuke hrane i td. Međutim, zabrane još postoje. Veliki je strah da će se virus vratiti u Kinu. Iako nema novih zaraženih, još se nismo opustili. Glasali smo da se vratimo u škole, i za sada se glasa da se škole ponovo otvore u aprilu.
Do tada smo u mraku. Čekamo.
* Ovaj tekst je napisao anonimni par koji živi u Kini za sajt Huffington post.
