"Nikad neću zaboraviti odlazak iz svog ratom razorenog sela u Vijetnamu. Imala sam pet godina, a moja mama Kan rekla je meni i bratu Tamu da idemo na odmor. Dok nas je grlila, počela je tako da urla da joj se treslo celo telo", započinje priču Maj Huong Le (49).
Poput mnogih malih Vijetnamaca, usvojila ju je australijska porodica. Roditelji su joj mnogo nedostajali i često bi pitala usvojitelje kad će opet da ide kući, ali nisu joj odgovarali, jer je nisu razumeli.
"Pitala bih i za svoju majku toliko često da su mi na kraju rekli da je umrla. Plakala sam svake večeri pre spavanja do svoje osme ili devete godine", priča i dodaje kako je njena usvojiteljska porodica bila nefunkcionalna, pa joj je život bio težak.
Kad je napunila 15, njena usvojiteljka je umrla. Tad je dobila pristup podacima i dokumentima o usvajanju, te pronašla pismo s vijetnamskom markom. Bila je uverena da je to pismo koje je poslala njena rođena majka.
"Odmah sam napisala dugačko pismo na tu adresu, objasnila ko sam i pitala je li Kan živa. Ubrzo nakon toga dobila sam kratki faks:
"Majka je živa, vrlo sam srećna što si se javila’. Srce mi je skakalo dok sam čitala te reči", priča ona.
Sledećih nekoliko meseci razmenjivala je pisma s tom ženom i bila oduševljena što su opet u kontaktu. Ali kako je vreme prolazilo, žena je počela da joj traži novac.
"Imala sam samo 15 godina i bila je predaleko, pa sam prestala da odgovaram, cepajući pisma. Pokušala sam da nastavim sa životom. Tek nakon mnogo godina bila sam spremna da ponovo uspostavim kontakt s njom".
Bilo je to 2004. godine kad je već imala 34 i gotovo 30 godina nije videla svoju pravu porodicu. Ali, rezervisala je let za Vijetnam i odlučila da ih upozna.
"Pronašla sam porodičnog prijatelja u rodnom gradu Can Tho-u. Za deset minuta i mama je bila na putu, a ja sam nervozno čekala da dođe. Odmah sam prepoznala njeno lice dok je išla prema meni plačući. Kad me je pogledala, izgledala je baš kao i kad sam odlazila", ispričala je Maj, piše The Mirror.
" Vratila si se, ponavljala je dok sam je čvrsto držala. Odvela me da vidim ostatak moje porodice u Phong Dienu, celo selo se pojavilo da me dočeka. Vidjevši njihova lica, ponovo su me preplavila sećanja na moje rano detinjstvo u Vijetnamu i shvatila sam da više ne mogu da odem".
Ubrzo je kupila kuću i preselila se u Vijetnam, te pozvala majku da živi s njom. Upoznala je članove porodice koji su ostali u Vijetnamu, nekima je čak i finansijski pomogla.
"Nikad nisam postavljala pitanje je li to zaista moja porodica, nisam imala razloga da sumnjam u to", kaže ona.
Zatim je 2007. godine usvojila dva dečaka, Daniela i Sama, nakon čega joj se život počeo raspadati.
"Mama je počela da me gnjavi zbog novca i tad je postala neobično ljubomorna na moje sinove. Nakon četiri godine života sa mnom, mama se iselila i malo smo se udaljile. Odnos se pogoršao sve do toga da više nismo razgovarale, priča Maj.
14 godina nakon što se vratila u Vijetnam, u lokalnoj teretani u kojoj je radila zazvonio je telefon. Nije mogla da se javi, utišala je zvono, ali je kasnije preslušala neobičnu poruku: Tvoja prava majka je Ho Či Ič’.
Kad je telefon ponovo zazvonio, nije mogla da se javi, te je slušalicu predala bratancu.
Nakon razgovora, u šoku joj je rekao: ‘Ti nisi moja rođaka… Kan nije tvoja majka’.
Nije imalo smisla. Odmah je nazvala tetku i bombardovala je pitanjima o tome seća li se da je njena majka Kan bila trudna s njom, a kad je rekla ne, bratanac je nazvao Kan da bi je upozorio kako se Maj sprema da uradi DNK test. I tada je priznala:
Pre 48 godina ona je uzela devojčicu od njene prave majke. Bila je prijateljica njene majke Ho Či Ič koja je imala težak porođaj i jedva je preživela.
Kako je bila udovica s još dvoje dece, Kan joj je pomagala i negovala je devojčicu, a onda i nestala s njom.
Kad se Ho Či Ič oporavila i pitala za dete, niko nije znao da joj kaže gde je.
"Tri dana sam plakala, ne zbog toga što mi nije majka, već zbog laži i obmane. Ceo moj svet se srušio. Sve što sam mislila da znam bila je laž. Pre 14 godina očajno sam htela da upoznam svoju pravu majku, a ta me žena prevarila", priča žena, čija je prava majka, pune tri godine tražila ćerku na različite načine.
"Moja prava majka je napokon uspela da dobije moj telefonski broj i sutradan je putovala sedam sati da me upozna. U 75. godini izgledala je krhko i sićušno, ali pomazila me po kosi i nežno mi poljubila lice, priča ona.
"Tako sam srećna što sam te ponovo videla pre smrti", rekla joj je majka, te ispričala kako ju je godinama očajnički tražila, dok nije saznala da je odvedena u Australiju.
Mogla je jedino da se nada da će devojčica imati bolji život od onoga koji je imala sama. Provela je gotovo 50 godina svog života čekajući da joj se dete vrati i nikad se nije odrekla nade.
"Nakon našeg emotivnog susreta, otputovala sam nazad da se suočim sa svojom lažnom majkom. Bila sam besna jer me 14 godina pljačkala, a da nije ponudila ni objašnjenje ni zagrljaj.
"Prošlo je već godinu dana od tog dana i još uvek ne razgovaramo. Nikad neću da shvatim zašto me je ukrala, da bi me se odrekla samo pet godina kasnije. Ali, srećna sam što imam svoju pravu majku. Obožava svoje unuke i voli nas više od svega na svetu, priča Maj.
Srce će vam se stegnuti: Ispovest žene kojoj je umro muž, a svi joj okrenuli leđa!
