Govorili su da je nepotopljiv. Neuništiv. Titan među brodovima.
Kako to onda da je čuveni Titanik svoje prvo putovanje završio na dnu Atlantskog okeana?
Iako se decenijama istražuju njegove olupine, a stručnjaci se svim silama trude da otkriju sve detalje, čini se da nikada nećemo pronaći odgovor na ovih 13 pitanja!
Da li je uopšte bio Titanik?
Svi se slažu da je luskuzni brod usplovio 10. aprila 1912. godine i potonuo pet dana kasnije, odnevši oko 1.500 života od ukupno 2.223 putnika. Ipak, mnogi veruju da potonuli brod uopšte nije bio Titanik, već identični R.M.S. Olimpik. Prema toj priči, Olimpik je bio već oštećen zbog prethodne neseće, ali kako bi isplata osiguranja bila veća, zajednički vlasnici oba broda preimenovali su Olimpik u Titanik i namerno ga potopili. Iako u ovoj teoriji postoji mnogo "rupa", serijski brojevi pronađeni na delovima broda je podržavaju!
Da li vatra zapečatila sudbinu broda?
Nedavni dokumentarci nude verodostojne dokaze da je Titanik (ili Olimpik) oštećen vatrom koja je besnela u kotlarnicama pune tri nedelje pre nego što je brod uopšte isplovio. Šteta je oslabila čitav trup broda i ubrzala potapanje u trenutku sudara sa ledenim bregom - koji je takođe jedna od misterija (o tome malo kasnije u tekstu).
Zašto je kapetan ubrzao?
Decenijama su ljudi verovali da je kapetan Smit insistirao na brzini kroz teške, ledene vode severnog Atlantika, jer je želeo da Titanik bude brod koji je prešao ovaj okean brže od bilo kog drugog plovila. Ali, 2004. godine, Geološko društvo Amerike objavilo je akademski rad inžinjera Roberta Esenhaja sa potpuno drugačijom teorijom. U njemu se tvrdi da je kapetan naredio ubrzanje kako bi ugalj što pre konačno potpuno izgoreo i da bi mogao da preuzme kontrolu nad pomenutom vatrom.
Zašto se brod polomio baš na dva dela?
1. septembra 1985. godine okeanograf Robert Baljard otkrio je olupinu na četiri kilometra ispod površine okeana, šokiran onim što vidi - brod je bio polomljen na dva gotovo jednaka dela. Do tada su svi mislili da je Titanik potonuo netaknut, jurivši neverovatnom brzinom na dno okeana u blizini obale Njufaundlenda. Baljardovo otkriće dovelo je do nove teorije - da se brod slomio na dva dela kao rezultat velike mane u dizajnu i štednje na materijalu prilikom izgradnje.
Da li je torpedo potopio Titanik?
Neki ne veruju u priču da je čuveni brod potponuo nakon sudara s ledenim bregom. Postoje oni koji veruju da je Titanik napadnut torpedom sa nemačkog broda. Ovu teoriju "potvrđuje" poznata činjenica da je jedan nemački brod potopio brod Lusitaniju 1915. godine. Neki veruju da su ljudi pomešali Lusitaniju sa Titanikom, ali postoji mogućnost i mešanja Titanika sa Olimpikom, koji je zaista pretpreo veliku štetu od strane vojnog broda 1911. godine. Pitanja definitivno ostaju otvorena...
Ledeni breg ili ogromna santa?
Profesionalni marinac kapetan L. M. Kolins tvrdi da bi Titanik, da je udario u ledeni breg, potonuo za tren oka. On veruje da je Titanik zapravo udario u ogromnu santu ili višegodišnje slojeve leda koji plutaju pod površinom okeana. Kolins ukazuje na nedosledne izjave svedoka, koje su verovatno posledica prirodnih optičkih varki. Da je posada samo imala dvoglede...
Zašto posada nije imala dvoglede?
Da su makar dežurni nadzornici imali dvoglede, na vreme bi primetili opasnost i imali bi vremena da promene kurs. Ali, čitava zaliha dvogleda bila je zaključana u odeljku za odlaganje. Ključ je imao samo jedan član posade, koji je prebačen na drugi zadatak i udaljen sa broda tik pred plovidbu. On je kasnije tvrdio da je prosto zaboravio da preda ključ. Da li je ili ponovo pričamo o naknadi od osiguranja?
Kako je potonuo srpski Titanik: Najveća tragedija u istoriji jugoslovenskog brodarstva!
Ako je bilo upozorenja, zašto ga niko nije shvatio ozbiljno?
Čak i bez dvogleda Titanik bi imao vremena da promeni kurs, samo da je neko upozorio posadu. Baš tu i leži misterija - posada je bila upozorena. Sat vremena pre sudara, brod S. S. Kalifornijan,koji je prolazio blizu, radiom je javio da su morali da se zaustave zbog gustog polja leda. Ipak, radio operater Titanika Džek Filips nikada nije preneo upozorenje kapetanu Smitu. Neki kažu da je poruka namerno prenesena kao "ne-urgentna". Filips je tajnu odneo na dno okeana zajedno sa brodom.
Da li je S. S. Kalifornijan imao nešto sa nesrećom?
Ovaj brod se nalazio 20 kilometara od mesta gde je Titanik potonuo. Poslao je Titaniku upozorenje o opasnom ledu, koje "nije bilo urgentno". Kasnije je brod Kalifornijan ignorisao pozive upomoć sa Titanika. Posada je tvrdila da nisu primili pozive jer je njihovom radio operateru isteklo radno vreme.
"Treći" brod
Kalifornijan možda nije bio jedini brod koji je ignorisao pozive upomoć s Titanika. Norveški brod Samson možda je takođe bio blizu. Mnogi veruju da je bio čak i bliže Titaniku nego Kalifornijan, ali nisu želeli da priđu kako ne bi bili kažnjeni za ilegalni lov na foke.
Da li je Džej Pi Morgan sve isplanirao?
Oni koji veruju da je Titanik zamenjen Olimpikom za tragediju krive finansijera Džej Pi Morgana, koji je bio jedan od vlasnika kompanije u čijem su posedu bila oba broda. Morgan je bio jedan od najbogatijih ljudi na planeti u to vreme i imao je neverovatnu moć. Ali, iako je planiralo, Morgan se nije pojavio na brodu. Njegova porodica nije isplovila, iako je imala rezervisane karte i apartman. Da je on znao šta će se desiti? Da li je on to isplanirao?
Da li je u pitanju zavera za ubistvo?
Mnogi veruju da Titanik nije potopljen zbog novca od osiguranja, već je navodno Morgan režirao savršeno ubistvo svojih rivala Džejkoba Astora, Isidora Strausa i Benjamina Gugenhajma. Sva trojica su stradala na brodu.
