Moždani udar (šlog) redovno ostavi oštećenja na mozgu, pa delimična ili potpuna oduzetost i gubitak čula dodira zahvataju delove tela kojima taj deo mozga upravlja. Često bolesnik mora ponovo da uči, govori, guta, hoda... A da bi ponovo postali samostalni, mnogima koji su ga pretrpeli potrebni su nega i dobro isplanirana i osmišljena rehabilitacija.
Razgibavanje zglobova
Najčešća posledica moždanog udara je nevoljno grčenje mišića. Upravo zbog toga rehabilitacija se bavi prvenstveno motorikom (pokretljivošću). Fizioterapeuti usmeravaju vežbe pre svega na razgibavanje zglobova i otklanjanje grčenja muskulature ekstremiteta.
Važnost komunikacije
Da bi se bolesnik brže oporavio, veoma je važno sve vreme ga bodriti kako bi uspostavio i održao dobre odnose s ljudima iz okruženja. Tako će se mnogo lakše uključiti u svakodnevicu.
Povratiti moć govora
Posle pretrpljenog moždanog udara mnogi imaju poteškoća s govorom. Često govore dosta sporije, jer imaju problema s koordinacijom (usklađivanjem) mišića koji učestvuju u oblikovanju zvukova. Uz strpljive vežbe s logopedom moguće je potpuno ili u određenoj meri povratiti govor.
Svakodnevne situacije
I najmanji pokret ponekad je za bolesnika veliki napor, pa je potrebno mnogo strpljenja i vremena kako bi se navikao na novonastalu situaciju. U zavisnosti od težine i stepena oštećenja, terapija se u početku sprovodi dva puta dnevno. Teško je unapred odrediti koliko će rehabilitacija trajati. U proseku, potrebno je od šest do osam nedelja kako bi se primetilo blago poboljšanje, za neke i duže.
Život posle šloga
Prema istraživanju stručnjaka, posle pravovremene rehabilitacije većini pacijenata (60 odsto) godinu dana posle moždanog udara više nije potrebna pomoć u svakodnevnim poslovima. Posle 12 meseci 30 odsto njih može da se vrati na posao. Petini bolesnika pomoć je potrebna samo za pojedine aktivnosti, a 15 odsto je delimično zavisno od tuđe pomoći. Samo pet odsto bolesnika s teškim posledicama šloga potpuno zavisi od drugih.
Može se sprečiti
Nastanak moždanog udara se može i sprečiti ukoliko se na vreme prepoznaju i leče faktori rizika koji do njega dovode. To su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, aritmija i druga srčana oboljenja, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost. Potrebno je da svako od nas brine o sopstvenom mozgu, a to podrazumeva svakodnevnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu, izbegavanje štetnih navika, pozitivne misli, druženje i dobro raspoloženje.
Prepoznajte simptome šloga:
- naglo nastala oduzetost i utrnulost jedne polovine tela, lica, ruke ili noge
- smetnje u govoru (otežano i nerazumljivo izgovaranje reči), gubitak vida, vrtoglavica inestabilnost pri hodu
- glavobolja praćena mučninom i povraćanjem
