Iako medicina svakodnevno napreduje, ljudski mozak i dalje ostaje jedna od najvećih misterija. Naučnici znaju mnogo o njegovoj strukturi, ali način na koji precizno upravlja govorom, identitetom i ličnošću i dalje krije brojna iznenađenja. Ponekad je dovoljan jedan mali poremećaj u radu moždanih centara da se život osobe potpuno promeni. Upravo to se dogodilo Tari Livingston (56) iz Ontarija u Kanadi, čija je priča obišla svet i ponovo otvorila pitanje koliko zapravo razumemo sopstveni um.
Doživela moždani udar
Tara je u novembru 2023. godine doživela moždani udar. Nakon operacije i buđenja iz anestezije očekivala je dug oporavak i mukotrpno ponovno učenje govora. Umesto toga, doživela je nešto što nije mogla ni da zamisli – probudila se sa ruskim akcentom.
„Pokušavala sam da razgovaram sa medicinskim sestrama u bolnici. Iz mene su izlazile samo reči sa ruskim akcentom. Bila sam šokirana što to ne mogu da zaustavim“, priča Tara za NeedToKnow, koja je nakon moždanog udara patila od afazije i apraksije govora.
Šta je sindrom stranog akcenta?
Njeno stanje poznato je kao sindrom stranog akcenta i izuzetno je retko. Reč je o neurološkom poremećaju kod kog oštećenje određenih delova mozga – najčešće onih zaduženih za govor i motoriku – menja ritam, intonaciju i izgovor reči. Osoba ne počinje da govori novi jezik, već njen maternji jezik dobija karakteristike stranog naglaska.
Ovaj sindrom prvi put je opisan početkom 20. veka, a do danas je u svetu zabeleženo tek nešto više od stotinak slučajeva. Najčešće nastaje nakon moždanog udara, traumatske povrede glave ili, ređe, usled neuroloških bolesti poput multiple skleroze.
Jedan od poznatijih primera dogodio se u Velikoj Britaniji 2010. godine, kada je žena nakon migrene počela da govori sa kineskim akcentom, iako nikada nije učila kineski jezik. Sličan slučaj zabeležen je i u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, kada je žena nakon povrede mozga počela da govori sa nemačkim prizvukom, zbog čega je bila društveno stigmatizovana. Ovi primeri pokazuju da promena akcenta nije hir niti svesna odluka, već posledica promenjenih obrazaca u radu mozga.
„Izgubila sam svoj identitet“
Majka troje dece često se suočava sa nepoverenjem okoline.
„Ja sam Kanađanka, ali sada se prema meni ophode kao prema imigrantkinji. Gotovo zaplačem kada moram da odgovaram – to mi slama srce“, žali se Tara i dodaje:
„Ljudi ponekad misle da koristim akcenat kao šalu. Bila sam u pabu i jedna žena je počela da mi govori na ruskom. Nasmejala sam se i rekla joj da je to samo akcenat i da nikada nisam učila ruski jezik“, priseća se.
U drugom slučaju situacija je čak prerasla u svađu sa pravim Rusom: „Vikao je na mene na ruskom, a kasnije sam saznala da mi je govorio ‘prokleta svinjo’. To je bio najteži period“, tužno se priseća Kanađanka.
Stručnjaci ističu da psihološki aspekt ovog sindroma može biti jednako težak kao i fizički. Glas i način govora duboko su povezani sa identitetom. Kada se oni promene, osoba može imati osećaj otuđenosti od sopstvenog tela i ličnosti. Mnogi pacijenti opisuju iskustvo kao da „žive u tuđem glasu“.
Dug put oporavka
Tara će pohađati logopedsku terapiju kako bi pokušala da vrati kanadski akcenat. Logopedi u ovakvim slučajevima rade na ponovnom uspostavljanju pravilnih govornih obrazaca – kroz vežbe disanja, ritma, intonacije i motorike govornog aparata.
„Zbog svog stanja primam državnu invalidsku penziju i ne mogu da radim. Imam osećaj da sam izgubila svoj identitet i želim nazad svoj prvobitni način govora“, poverava se.
Iako je sindrom stranog akcenta redak, u određenom broju slučajeva dolazi do delimičnog ili potpunog povratka prethodnog načina govora, naročito uz upornu terapiju. Proces može trajati mesecima ili godinama, a ishod je individualan.
„Kad bih mogla da biram sa kojim akcentom ću govoriti, izabrala bih irski“, našalila se na kraju.
