Da bi se telu obezbedila potrebna doza vitamina D, ne samo da prirodni proizvodi nisu dovoljni, već ni prerađeni proizvodi ne sadrže dovoljno vitamina. Uprkos činjenici da je ova supstanca klasifikovana kao vitamin, ona to nije. U stvari, to je vrsta steroidnog hormona koji telo ne dobija iz hrane, već kao rezultat reakcije koja se javlja pod uticajem ultraljubičastog zračenja.
Ko je sve ugrožen nedostatkom vitamina D?
Krajem prošlog veka, malo ko je ozbiljno razmišljao o činjenici da naš organizam može iskusiti nedostatak ovog vitamina. Ali razvojem tehnologije, kada je postalo mnogo lakše i brže meriti njegovu količinu u krvi, postalo je očigledno da je ovaj problem globalne prirode i da je dostigao preteće razmere. Vodeći istraživač ovog problema, dr M. Holik, navodi sledeće:
Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti napominju da više od 30% stanovništva ima nedostatak vitamina D. I brojke se mogu smatrati potcenjenim, jer je uzet u obzir minimalni nivo njega u organizmu, što nije dovoljno za 100% zdravlje.
Istraživanje je potvrdilo da polovina dece mlađe od 5 godina i 70% dece uzrasta od 6 do 11 godina ima nizak ili veoma nizak nivo ovog vitamina.
Naučnici koji proučavaju ovaj problem tvrde da ovaj problem ugrožava 50% svetske populacije. Posebno su ugrožene tamnopute osobe (one afričkog, indijskog ili bliskoistočnog porekla), kao i osobe koje većinu vremena provode u zatvorenom prostoru ili koje intenzivno koriste kremu za sunčanje (ona blokira proizvodnju vitamina).
Starije osobe pate od nedostatka vitamina D ne samo zato što zanemaruju sunčanje, već i zato što se njegova proizvodnja jednostavno smanjuje sa godinama. Nakon 70 godina, smanjenje produktivnosti dostiže 30% u poređenju sa mlađim organizmima.
7 znakova da vam nedostaje vitamina D
Jedini 100% način da saznate da li vam nedostaje ovaj vitamin je analiza krvi. Ali čak i bez nje, možete utvrditi nedostatak vitamina ako obratite pažnju na neke znake i simptome.
1. Tamna koža.
Tamnoputi ljudi imaju znatno veću verovatnoću da imaju nedostatak vitamina D jer im je potrebno 10 puta više UV svetlosti da bi dobili istu količinu supstance kao i belci.
2. Skloni ste depresiji i promenama raspoloženja.
Dokazano je da sunčeva svetlost povećava nivo serotonina, takozvanog „hormona dobrog osećaja“ koji proizvodi mozak. Rezultati studije iz 2006. godine u kojoj je učestvovalo 80 starijih dobrovoljaca pokazali su da osobe sklone depresiji imaju smanjen nivo vitamina D 11 puta češće nego zdrave osobe.
3. Starost preko 50 godina.
U ovom slučaju, nedostatak vitamina D povezan je sa nekoliko stanja. Ne samo da starije osobe proizvode manje vitamina D kada su izložene ultraljubičastom zračenju, već su i njihovi bubrezi mnogo manje efikasni u njegovom pretvaranju u supstancu koju telo može da apsorbuje. Pored toga, starije osobe ređe napuštaju prostorije.
4. Prekomerna težina zbog gojaznosti ili značajne mišićne mase.
Pošto je vitamin D hormon rastvorljiv u mastima, masnoća u telu ga akumulira. Zbog toga se potrošnja vitamina povećava proporcionalno količini masnih naslaga. Isto važi i za ljude sa velikom mišićnom masom.
5. Probadajući bol i probadanje u kostima.
Prema rečima dr Holika, mnogi slučajevi hroničnog umora ili fibromijalgije se pogrešno dijagnostikuju. Mnogi simptomi slični ovim bolestima javljaju se zbog nedostatka vitamina D u krvi. Bol u zglobovima uzrokovan je kalcijumom, koji zbog nedostatka ove supstance prodire u skeletnu matricu, uzrokujući osteomalaciju.
6. Znojenje kože glave.
Ovo je jedan od najčešćih signala nedostatka vitamina D. Upravo se time nedostatak ovog vitamina često dijagnostikuje kod novorođenčadi, što se manifestuje povećanom neuromuskularnom ekscitabilnošću.
7. Crevne bolesti.
U prisustvu gastrointestinalnih bolesti koje utiču na sposobnost varenja masti, apsorpcija supstanci rastvorljivih u mastima, uključujući vitamin D, može biti značajno smanjena. Takve bolesti uključuju nedostatak glutena, inflamatornu bolest creva i Kronovu bolest.
Koje bolesti sprečava vitamin D?
- Kardiovaskularne bolesti. Supstanca pomaže u suočavanju sa hipertenzijom i aterosklerozom, jača krvne sudove, što smanjuje verovatnoću srčanog i moždanog udara. Dr Holik je dokazao da nedostatak ove supstance udvostručuje rizik od srčanog udara, a šanse za uspešno lečenje u ovom slučaju su zanemarljive.
- Bolesti povezane sa smanjenim imunitetom. Ovaj vitamin je jak imunomodulator, tako da je veoma važan za prevenciju autoimunih patologija, kao što su multipla skleroza ili upala gastrointestinalnog trakta.
- Virusne i zarazne bolesti. Istraživanja pokazuju da dnevni unos vitamina D tokom hladne sezone smanjuje rizik od obolevanja za 40%.
- Genski i metabolički poremećaji. Jedna od studija koju je dr Holik sproveo na dobrovoljcima dokazala je da svakodnevni unos određene doze vitamina D poboljšava rad skoro 300 gena koji regulišu metabolizam, imunitet i mnoge druge procese u telu.
