Menopauza ume da napravi pravi haosu u telu žene, a Kurir Zdravlje je sa Jagodom Jorgom, specijalistom za higijenu razgovaralo o tome kako hormoni utiču na gojaznost kod žena i šta može da se uradi po tom pitanju:
- Žene i u mladosti imaju mnogo manji procenat mišićne mase nego muškarci - 35 odsto prema 45 odsto mase tela. Kada to izrazimo u kilogramima, postaje još očiglednije – prosečno je to kod žena oko 20 kg mišića, a kod muškaraca 35. Zašto je to važno? Mišići su glavni potrošači energije, a suprotno tome, mast, koja čini preko 20 do 27 odsto ženskog tela, a svega 10 do 15 odsto muškog, je nikakav potrošač, a istovremeno najveći magacin rezervnih kalorija. Dok su žene u fertilnom periodu ovo ima enormni bioliški značaj kako za normalni hormonski status, tako i još više za reproduktivno zdravlje i periode trudnoće.
Tokom života menja se struktura tela i povećava procenat masti u telu što je apsolutno dokazano primenom preciznih metoda za procenu strukture tela.
- Ove metode su nedvosmisleno pokazale da se u periodu perimenoapuze, a još više u postmenapauzi bitno menja, ne samo procenat masti već dolazi i do preraspodele – povećava se na nekim, a smanjuje na drugim mestima. Sve ovo će vam sasvim jasno reći i gotova svaka žena koja prolazi kroz ovaj period - kaže prof. dr Jorga.
Čak i kada ima istu težinu, žena u ovom periodu ima mnogo veći obim struka – jedan jednostavan pokazatelj promena koje su unutar organizma.
- Posebno je upadljivo nagomilavanje masti unutar abdomena, u trbušnoj maramici, vezivnom tkivu oko creva i drugih stomačnih organa. To je praćeno povećanjem samih masnih ćelija odnosno promenom njihove funkcije u smislu povećane efikasnosti LPL, enzima koji uspešno nagomilava mast unutar ćelija.
Može doći do skoka krvnog pritiska, holesterola i insulina
Kod većine žena u srednjem dobu zapaža se takođe lagano povećanje težine, do 10 kg. Indeks telene mase (BMI) u proseku je viši nego ranije, ali mnogo upadljivije od toga je povećanje obima struka.
- Uporedo sa tim kod ovih žena zapaža se mnogo veći skok krvnog pritiska nego što bi bio karakterističan za godine. Osim toga dolazi do povišenih koncentracija triglicerida, skoka lošeg holestrola (LDL) kao i ukupnog holestrola.
Najčešće ljudi to povezuju sa češćim posezanjima za hranom usled promena raspoloženja, međutim za to je odgovoran jedan hormon.
- Mnogi su to pripisivali depresivnosti koju onda zatrpavamo hranom, ali danas se zna da u osnovi toga može biti povišen nivo insulina – hormona koji kontroliše metabolizam šećera – te sledstveno povećanje “apetita”, želja za slatkim koja nikad ranije nije postojala i slično - objašnjava prof. dr Jorga.
Ovu pojavu važno je porepoznati na vreme kako bi se sprečio razvoj šećerne bolesti.
- Ovu pojavu su naučnici nazvali imenom “Sindrom W” od prvog slova reči Women – na engleskom “Žena”. Mnoge će se u tome prepoznati, a bilo bi dobro da ih u tom stadijumu prepoznaju i doktori jer bi se tako sprečio razvoj šećerne bolesti, a i skok težine odgovoran za sve prateće metaboličke promene.
Danas znamo da je nagomilavanje masti unutar stomaka ili takozvana visceralna gojaznost centralna komponenta niza povezanih promena koje nazivamo metaboličkim sindromom, a koje se karakterišu promenama u sastavu masnoća krvi, izmenjenom metabolizmu šećera, povišenom krvnom pritisku.
- Mnogobrojna istraživanja su već ranije ukazavila da se kod žena u postmenapauzi može mnogo češće dijagnostikovati metabolički sindrom što je upućivalo na zaključak da kod žene i kada ne dobijaju u težini, sa promenama funkcije jajnika i smanjenja estrogena dolazi do preraspodele masnog tkiva na način koji je karakterističan za muškarce.
Veliki broj studija na temu kardiovaskularnog zdravlja žene je pokazao da menopauzna tranzicija ima značajan uticaj na povećano oboljevanje od ovih bolesti.
- Ženski hormoniestrogen iprogesterondirektno utiču na nekoliko faktora rizika odnosno da su žene u postmenapuazi pod većim rizikom nego u periodu premenopauze. Na šta nas upućuju sva ova istraživanja? Opšti zaključak bi bio da pored godina na koje naravno ne možemo da utičemo, postoje bar dve do tri stvari na koje možemo i moramo da utičemo ako želimo da očuvamo kardiovaskularno zdravlje odnosno smanjimo rizik hroničnih bolesti i težih neželjenih događaja. To su pored menopauze, gojaznost i preraspodela masnog tkiva.
Sa jedne strane, ojašnjava Jagoda Jorga, gojaznost treba što pre lečiti svim raspoloživim sredstvima, a sa druge promenama u načinu ishrane i povećanom fizičkom aktivnošću trebalo bi da sprečimo dobijanje u težini odnosno povratak težine kod negojaznih odnosno postgojaznih osoba.
- Lečenje gojaznosti treba obavezno sprovesti u saradnji sa lekarom i primeniti sva raspoloživa sredstva, energetski kontrolisanu dijetu i lekove kada je to indikovano. Ako su poremećaji koje smo opisali “uhvaćeni” na vreme, odnosno dijagnostikovani u začetku, lečenjem gojaznosti možemo dovesti do potpune normalizacije ili bolje regulacije svih pratećih metaboličkih promena. Normalizacijom nivoa insulina, odnosno njegove bolje biološke iskoristljivosti, pomoćićemo i lakšoj kontroli težine.
Kada se dođe do pitanja održavanja novodostignute težine koje medicina smatra mnogo važnijim od samog gubika, pokazuje se da su od najvećeg značaja dve stvari: ishrana siromašna mastima i redovna fizička aktivnost.
- Kada se kaže ishrana siromašna mastima, većina pomisli na mast, masna mesa, možda i masne sireve, ali zaboravljaju da podjednako opasni mogu biti svi slatkiši koji su pored toga što su slatki uglavnom masni – od slavskih kolača, preko orasnica, torti do čokolade.
Važno pitanje je - koliko fizičke aktivnosti je zaista dovoljno za održavanje težine stalno se usložnjava.
- Danas se smatra da je neophodno makar 30 minuta tzv. umerene aktivnosti svakodnevno, mereno brojem koraka negde oko 7.500 koraka ili 3,5 km oštrog hoda. To je za one koji nikad nisu bili gojazni, dok je kod onih koji su bili na redukciji težine, preporuka da to bude bar 45 min, 10 000 koraka, odnosno 5 km brzog hoda. Nije malo, zar ne, ali je dostižno.
(Autor: Olivera Marković/Kurir Zdravlje)
