Kada je Kejt Midlton objavila da ima rak, mnogi su ostali šokirani, a zaključak:"Kada se to njoj desilo, šta tek mi da očekujemo" se čuo sa svih strana.
Onkolog dr Džalal Bejg je obajvio sledeće tvrdnje:
"Kao onkolog, ovu vest sam dočekao slomljenog srca, ali jedva iznenađen. Rak u ranoj fazi, koji se definiše kod populacije mlađe od 50 godina, nije anomalija.
U stvari, to je deo rastućeg globalnog trenda u kojem novodijagnostikovani pacijenti oboleli od raka postaju sve mlađi. Dalje, to razbija mit da je rak stvar starijih ljudi.
Samo tokom protekle nedelje video sam 37-godišnjakinju sa rakom dojke koji je već metastazirao u njene limfne čvorove, kosti, pluća i jetru. U susednoj sobi nalazio se 45-godišnjak sa rakom debelog creva koji se tako difuzno proširio po jetri da je postala zbijena i uvećana tumorima. Oba pacijenta su imala rak stadijuma IV koji se potencijalno može kontrolisati na određeno vreme, ali više nije izlečiv.
Globalna incidencija raka u početnoj fazi povećala se za 79,1%, a smrtnost od raka u ranoj fazi porasla je za 27,7% od 1990. do 2019. godine, pokazala je studija iz 2023. u časopisu BMJ Oncologi. Detaljniji podaci o ovom porastu objavljeni prošle godine u časopisu Američkog medicinskog udruženja pokazali su da je od 2010. do 2019. u Sjedinjenim Državama rak dojke predstavljao najveći broj slučajeva u ovoj mlađoj populaciji, dok su stope raka gastrointestinalnog trakta bile u porastu.
Samo ovo neverovatno povećanje broja karcinoma gastrointestinalnog trakta obuhvata implikacije i rizike povezane sa godinom rođenja osobe. Kao što je dr Kimie Ng, medicinski onkolog na Institutu za rak Dana-Farber, prošle godine za The Boston Globe rekla: „Ljudi rođeni 1990. godine imaju višestruko veći rizik da dobiju rak debelog creva u poređenju sa onima rođenim 1950. I učetvorostručavaju rizik od dobijanja rak rektuma."
Kako se ovi slučajevi raka ranog početka povećavaju, postoji dodatna hitnost da se identifikuje zašto se ovaj porast raka među mlađim ljudima odvija i ko je pod povećanim rizikom. Čini se da se bar deo odgovora nalazi u promenama u ishrani i načinu života koje su zavladale sredinom prošlog veka.
Značajno je da se osnovni genetski rizici populacije nisu promenili u poslednjih nekoliko decenija, što potkrepljuje slučaj da životna sredina i način života imaju veću ulogu u ovim vrstama raka nego naši geni. Krivci mogu biti ultra obrađena hrana, slatka pića, crveno meso, pušenje, alkohol, promene sna, gojaznost i fizička neaktivnost. Sami, a posebno zajedno, ovi faktori mogu promeniti unutrašnje procese našeg tela poremeteći metabolizam i pojačavajući upalu.
U toku su dalji istraživački napori koji ispituju da li promene u mikrobiomu creva, trilioni mikroba koji žive u nama, povećavaju ranjivost našeg tela na rak. Ova zajednica mikroba ključno doprinosi zdravlju, utiče na varenje i imuni sistem. Loša ishrana, prekomerna upotreba antibiotika i određenih lekova mogu izazvati preokret u ovom mikrobiomu, što bi onda moglo da veliku ulogu.
Lekari primarne zdravstvene zaštite moraju biti edukovani o rastućem prisustvu raka kod onih mlađih od 50 godina," kaže onkolog Džalal Bejg.
"Ali, kao što sam redovno viđao u svojoj klinici za rak, gojaznost i način života ne objašnjavaju sasvim to što sve mlađi ljudi dobijaju rak. Mnogi koje lečim su zdravi, jedu razborito i redovno vežbaju. I tako uzroci njihovih bolesti i dalje ostaju izvan razumevanja nauke.
Kao što mi je rekao dr Suneel Kamath, gastrointestinalni medicinski onkolog na Klivlend klinici Taussig Cancer Institute i član novopokrenutog Centra za mladi kolorektalni karcinom na Klivlendskoj klinici, „Kratak odgovor je da zaista ne znamo. ”
Lekari primarne zdravstvene zaštite treba da budu edukovani o rastućem prisustvu raka kod onih mlađih od 50 godina i zašto se starost ne sme koristiti za umanjivanje simptoma kod pacijenata.
S druge strane, treba da se računa i na istoriju bolesti unutar porodice. Često će mladi pacijenti morati agresivno da se zalažu za sebe jer može biti potrebno više pregleda pre nego što se postavi dijagnoza raka.
Često se jednostavno pronađu kasno i metastaziraju zbog kašnjenja u dijagnozi, a ne zbog nekog posebno agresivnog raka.
Kada tretman počne, ulozi su takođe drugačiji za one u 20-im, 30-im i 40-im godinama. Lekovi protiv raka mogu izazvati kardiovaskularne probleme i sekundarne karcinome godinama nakon lečenja. Mlađe pacijentkinje mogu biti trudne na početku terapije ili brinuti o efektima na plodnost. Dalje, postoji zabrinutost zbog dugotrajnog kognitivnog oštećenja nakon hemoterapije, posebno kada se ljudi vraćaju na posao.
„Zabrinjavajuće je razgovarati sa ljudima o propuštanju nastave za fakultet i roditeljske obaveze dok primaju hemoterapiju“, dodao je Kamath. "Ovi ljudi ne bi trebalo da se bave ovim.""
Doktor Džalala Bejg se zalaže za jača istraživanja na polju raka, kako bi se ovoj teškoj bolesti što pre našao lek. A javno otkrivanje princeze od Velsa da ima rak, samo je podstrek da se uradi sve što treba u tom pogledu.
*Napomena urednika: Dr Džalal Bejg je lekar i pisac sa sedištem u Čikagu čiji se rad pojavio u The Vashington Post, NBC Nevs, The Atlantic, Foreign Polici i drugim publikacijama. Stavovi izraženi u ovom tekstu su isključivo njegovi.
